Милан Благојевић подноси оставку због Инцка

Срна
Милан Благојевић подноси оставку због Инцка

БАЊАЛУКА - Милан Благојевић, судија Окружног суда у Бањалуци, написао је у колумни у “Независним новинама” да подноси оставку на ову функцију у знак протеста против “криминала Валентина Инцка и криминалаца из ОХР-а” који су му припремили одлуку од 23. јула, а оставку је назвао и видом отпора према тиранији ОХР-а.

Одлазећи високи представник у БиХ Валентин Инцко, који је недавно поднио оставку, наметнуо је допуне у Кривичном закону БиХ којима се забрањује и кажњава “негирање геноцида и величање ратних злочинаца”.

“Читам криминалну одлуку Валентина Инцка од 23. јула 2021. године, којом тирански жели наметнути да његова самовоља постане закон којим забрањује негирање геноцида. И у тој одлуци, као и у свим претходним, високи представник се позива на тачку ЏИ.2. закључака фантомског савјета за примјену мира у БиХ, усвојених у Бону 9. и 10. децембра 1997. године”, навео је Благојевић.

Другим ријечима, додаје, “криминалац Валентин Инцко и булумента криминалаца из ОХР-а сматрају да им та тачка наводно даје право да овдје намећу законе, што је не само криминално, него је и толико подло да заслужује да буде презрено, али и да се овдашњим људима објасни суштина тог криминала”.

Како је појаснио, у тачки ЏИ.2. поменутих закључака стоји, еџпресис вербис, само то да онај фантомски савјет, чије постојање није прописано ниједним важећим извором права, “поздравља намјеру високог представника да искористи своја крајња овлашћења у вези с интерпретацијом Дејтонског мировног споразума ради олакшања разрјешења тешкоћа путем доношења обавезујућих одлука о сљедећим питања”.

Ријеч је о питањима “вријеме, мјесто и предсједавање састанцима заједничких институција, привремене мјере које ступају на снагу кад стране нису у могућности да се договоре и остају важеће док Предсједништво БиХ или Савјет министара не усвоји одлуку о том питању, те друге мјере за осигурање примјене Дејтонског споразума, као и неометаног рада заједничких институција”.

Када се пажљиво чита јасно је, истиче Благојевић, да чак ни у тој тачки поменутих закључака ниједном ријечју није речено да високи представник има право да намеће законе.

“Наиме, када се у цитираном тексту каже да он може доносити жобавезујуће одлуке и друге мјереж, то ни према једном правилу тумачења права не значи нити може значити да је тиме високом представнику дато право да намеће законе”, навео је Благојевић у колумни.

Он је указао да нигдје у цивилизованом свијету уставности ријеч “одлука”, као ни ријеч “мјера” не могу имати значење закона.

Између осталог, Благојевић наводи и да “обавезујуће одлуке и друге мјере” из тачке ЏИ.2. бонских закључака не могу значити право на наметање закона не само због претходно изнијетих разлога, већ и зато што би то било супротно Дејтонском споразуму.

“У том споразуму, као међународном уговору, а тиме и извору међународног права, нигдје ни у једном од његових анекса, укључујући и Устав БиХ, ниједном ријечју није прописано да нам високи представник може наметати законе”, нагласио је Благојевић.

Према његовим ријечима, такво право високом представнику није дао ни Савјет безбједности УН јер нити једном од 40 резолуција колико их је та институција УН донијела од децембра 1995. године до данас никада није речено да високи представник може наметати законе у БиХ.

Благојевић је нагласио да је јасно да ОХР ни према једном извору права, како међународном, тако и унутрашњем, нема нити може имати право да намеће законе у БиХ.

“Зато је криминал оно што је Валентин Инцко учинио 23. јула ове године, донијевши одлуку чији садржај није ништа друго до Инцкова и самовоља ОХР-а, за коју желе да постане закон којим њих неколицина хоће да забране негирање геноцида”, појаснио је Благојевић.

Колико та самовоља нема граница, прецизирао је Благојевић, свједочи и чињеница да је Инцко у члану 1. став 3. “те своје криминалне одлуке најприје рекао да свако ко јавно порекне или грубо умањи злочин геноцида чини Инцково жкривично дјелож за које ће се казнити затвором од шест мјесеци до пет година”.

Након тога, наводи, “у члану 1. став 7. Инцкова самовоља гласи: жПочинилац кривичног дјела из овог члана који је службено или одговорно лице или запосленик у институцији власти или било којем органу који се финансира путем јавног буџета биће кажњен затвором од најмање три годинеж”.

“То другим ријечима значи да ће и судија, који као члан судског вијећа учествује у суђењу по оптужници за злочин геноцида, а сматра да у Сребреници није извршен злочин геноцида и због тога напише издвојено, неслажуће мишљење и изнесе доказе и аргументацију за свој став, те то достави јавном тужиоцу, оптуженом и његовом браниоцу, који имају уставно право да знају за садржај и тог неслажућег мишљења, бити учинилац овог Инцковог жкривичног дјелаж јер је и судија службено лице у институцији власти и запосленик чија висока плата се финансира из јавног буџета”, образложио је Благојевић.

Он је нагласио да је то што је учинио Инцко “такав криминал, тиранија и изопаченост, пред којима стаје људски разум”.

“Зато ја у знак протеста против свега тога, протеста против тог криминала Валентина Инцка и криминалаца из ОХР-а који су му припремили одлуку од 23. јула ове године, подносим оставку на моју судијску функцију у Окружном суду у Бањалуци. Јер послије свега, све је овдје изгубило смисао, па и смисао да се буде судија у оваквој изопаченој творевини каква је БиХ”, навео је Благојевић.

Он је додао је његова оставка и вид отпора “према тиранији ОХР-а, која ће, нажалост, као и све остало насиље охаеризма, временом овдје бити колективно и лицемјерно прихваћена”.

“Али зато ја имам право да као човјек и као судија не будем дио те тираније и колективног лицемјерја”, закључио је Благојевић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана