Марко Ђого за "Глас Српске": ММФ није брига како ће живјети обични људи

Вељко Зељковић
Марко Ђого за "Глас Српске": ММФ није брига како ће живјети обични људи

Представници Међународног монетарног фонда (ММФ) сугерисали су да каматне стопе у БиХ треба да расту и прате раст каматних стопа у еврозони, али и да би требало размотрити и могућност смањења плата у јавном сектору, да би се осигурала финансијска стабилност, али и сузбила инфлација.

Према ријечима декана Економског факултета Источном Сарајеву, представници ММФ-а ситуацију у БиХ, али и другим земљама, посматрају искључиво из свог угла. Њима је једино битно да у БиХ буде очувана макроекономска стабилност.

- Сматрају да се инфлација једино може обуздати тако што ће бити смањена крајња потрошња. То се може постићи кроз смањени обим инвестиција, а њих ћете смањити ако повећате каматне стопе. Поред тога јавна потрошња ће бити смањена и ако буду смањене плате у јавном сектору, што они и предлажу. И то је њихова логика, а то предлажу да би у БиХ била осигурана буџетска равнотежа па самим тим и исплата рата за кредите који су нам дали. Њих не занима да ли ће се то и у коликој мјери негативно одразити на животни стандард обичних људи. Не сматрају то својим проблемом, већ локалних власти - истакао је за "Глас Српске" Ђого.

ГЛАС: Према посљедњим подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ приходи од индиректних пореза у првих пет мјесеци ове године износили су четири милијарде и 90 милиона и већи су за 257 милиона или 6,71 одсто у односу на исти период прошле године, када су износили три милијарде и 833 милиона. Како гледате на ове нове податке?

ЂОГО: Иако се на прву чини да су ови приходи и даље високи, они су, упоређујући их са онима из прошле године, ипак у малом паду, што указује на то да инфлација узима данак те да полако долази до пада вриједности потрошње у реалним количинама. Током прошле године био је многи већи раст прихода од индиректних пореза. Упоређујући их можемо закључити да у првих пет мјесеци ове године, у односу на исти период прошле, имамо у ствари пад вриједности потрошње у реалним количинама. Није то ништа драматично, јер ако је инфлација била око осам одсто, а раст од индиректних пореза око седам, значи да је дошло до пада за један одсто.

ГЛАС: Када можемо очекивати да коначно дође до пада цијена или је ово наша садашњост и будућност?

ЂОГО: Мислим да је нереално очекивати да се садашње цијене врате на ниво прије ове кризе. Показало се до сада много пута да када цијене скоче, онда се тешко враћају у нормалу. То се дешава само у ванредним околностима, када је рецимо велика рецесија и незапосленост. Такву појаву смо имали, рецимо примјера ради, у Грчкој 2014. и 2015. године. Оно што сада можемо видјети јесте да је темпо раста цијена успорен, како у свијету, тако и код нас, али је исто готово изгледно да до неког значајног пада сигурно неће бити.

ГЛАС: Како гледате на недавну изјаву надлежних из инспектората да готово сви трговци крше уведене марже. Трговцима је очигледно исплативије плаћати казне него снижавати цијене? Како то промијенити?

ЂОГО: Одлука о увођењу маржи је била доста контроверзна, али и како се показало тешко спроводива. Капацитет надлежних органа није толики да би могао све исконтролисати. Иако се трговци жале да су казне драконске, оне то сигурно нису. Мислим да марже могу дати само ограничене резултате. То, уосталом, можемо видјети и у пракси.

ГЛАС: Да ли се и у коликој мјери све ово што се дешава у Њемачкој која улази у рецесију може одразити и на наше тржиште?

ЂОГО: Може. Они су наши највећи спољнотрговински партнер и све оно што се негативно дешава код њих осјетићемо и ми, на нашој кожи, и то врло брзо. Не само кроз смањен извоз одређене робе. И то није проблем од којег ће глава забољети само нас, већ и остале европске земље, јер је Њемачка до сада била мотор европске привреде, у сваком погледу. Осим тога, не треба заборавити да доста иностраних дознака управо долази од наших људи који раде у овој држави. Уколико Њемачка уђе у дубоку рецесију, што значи пад привредних активности, отпуштање радника и затварање фабрика, то ће се сигурно одразити и на вриједност ових дознака, наравно негативно.

ГЛАС: Колико су те иностране дознаке значајне за нас?

ЂОГО: Ове дознаке чине значајан дио БДП-а. Посљедњих година оне се крећу око четири милијарде марака на годишњем нивоу. Да сликовито илуструјем - готово свака десета марка која се нађе у домаћој потрошњи потиче из иностранства, односно од наших људи који раде вани. То је сада значајно мање, него рецимо послије рата, када је готово свака трећа марка долазила од стране тих људи. Значи ради се о значајном аспекту, али исто тако можда треба нагласити да и када је долазило до пада тих дознака то није значајније утицало на наше економске прилике.

Стабилност

ГЛАС: Централна банка БиХ донијела је одлуку о повећању накнада на обавезну резерву, које плаћа комерцијалним банкама, а ради усклађивања са политиком Европске централне банке. Да ли ово може ублажити утицај раста референтне каматне стопе ЕЦБ-а на пословање банака у БиХ?

ЂОГО: Наш банкарски сектор је тренутно преликвидан, тако да и рестриктивни потези ЕЦБ и агресивно повећање референтних каматних стопа у неколико наврата није у већој мјери утицало на њега. Наше банке нису имале потребе да позајмљују финансијска средства на европском тржишту новца. Овом новом одлуком ЦББиХ ће нашим банкама осигурати додатна новчана средства, а која треба да омогуће да и даље останемо имуни на дизање каматних стопа. И то је добра одлука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана