Марио Црнковић, члан Експертског тима за праћење активности на Трговској гори: Поруке из Хрватске на нивоу црног хумора

Истакао је то за “Глас” предсједник удружења “Грин тим” Марио Црнковић који је однедавно и званично члан домаћег Експертског тима за праћење активности на локацији Трговске горе гдје Хрватска планира да складишти  отпад и истрошено нуклеарно гориво из Нуклеарне електране “Кршко”.

- Проблематика је комплексна, захтијева конкретна рјешења, не демагошке изјаве, нереална обећања и пребацивање одговорности. БиХ, каква год да је, има механизме којима може и мора одбранити грађане. Динамика рада тима је добра, а најодговорнији задаци тек предстоје – истакао је Црнковић.

ГЛАС: Очекујете ли помак у сарадњи са колегама из Хрватске, у смислу добијања информација и могућности присуства радовима на терену?

ЦРНКОВИЋ: Састанак представника Експертског тима и хрватског Фонда за финансирање разградње је искорак и најава сарадње, али нисам увјерен да ће уважити наше аргументе. Чини ми се да је ово Хрватској прихватљиво јер трпи превелике притиске због игнорисања БиХ, а нашим експертима је то добро јер ће напокон добити неке званичне информације. Видјећемо до које мјере ће ићи сарадња, али још једном наглашавам да грађани не желе радиоактивне отпаде надомак Уне. Тај став није подложан промјенама.

ГЛАС: Указивали сте и да је забрињавајуће што се истраживања раде у кругу од три километра и то искључиво у Хрватској? Како би требало? ЦРНКОВИЋ: Процес истраживачких радова на Трговској гори је апсурдан. Већ сада, прије него што је и почела процјена утицаја на животну средину имамо минимизирање утицаја. У документацији Хрватске пише да Нови Град има нешто више од 11.000 становника, а по попису има близу 28.000. Стално свјесно извлаче податке из контекста, па тако и када је ставка број становника мог града. Ако ћемо иронично, можемо се реторички запитати да ли то можда рачунају број становника ако се депонује отпад. Имамо и примјер тог фамозног истраживања у кругу три километра која трају седам мјесеци, а да иронија буде већа, подручје није у комплету ни деминирано, а као друго, наведено је да се истраживања у кругу три километра односе искључиво на Хрватску. Док се то дешава, немамо правни одговор. Важан је Експертски тим и да политичари слиједе ставове грађана, али осјетим недостатак правних корака, који би за прву руку привремено замрзнули случај, а у крајњој линији одбацили пријетњу која се надвила над регијом.   

ГЛАС: Из Хрватске често поручују да аргументи које БиХ износи, а у смислу степена радиоактивности, нису тачни? Шта кажете на то?

ЦРНКОВИЋ: Ругања из Хрватске на нивоу су црног хумора. Стално нам се подваљује флоскула да ће све бити рађено у складу са највишим свјетским стандардима. Па да се држе икаквих стандарда, не би игнорисали ставове грађана и сусједне државе. Говоре да ће то спровођење највиших свјетских пракси бити гарант да се неће десити никакви негативни утицаји. Питајте, на примјер, Јапанце шта мисле о највишим праксама у Фукушими. Што се тиче доносиоца одлука у Хрватској, ако желе демонстрирати способност поштовања ЕУ вриједности и вођења свјетским праксама, нека крену од поштивања воље становништва - то је и више него довољно да окончамо овај случај.

Избори

ГЛАС: Када Хрватска планира да заврши истраживања, односно када се могу очекивати конкретни потези у вези са изградњом?

ЦРНКОВИЋ: Истраживања су планирана на период од 19 мјесеци, што би у пракси значило да ћемо у другој половини идуће године имати резултате. Занимљиво је да се у пројектној документацији може видјети и “зона даљег развоја”, која је исто предмет истраживања. Поред резултата истраживања који занемарују БиХ, те као таква ће бити непотпуна, још једна брига више је то што ће се то десити пред изборе 2022. што буди додатну бојазан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.