Лични подаци цуре на све стране, комшије снимао из ресторана

Агенција за заштиту личних података БиХ примила је лани 113 жалби грађана, који су негодовали због јавног објављивања имена и презимена, уручивања њихових судских позива шефовима, па чак и праћења путем видео-надзора из сусједног ресторана. Од 113 пристиглих приговора против јавних органа их је било 56, а преосталих 57 иде на душу банака, микрокредитних организација, привредних субјеката, представника етажних власника, адвоката и физичких лица.

Анализом је утврђено да је у потпуности основано 30 приговора, два су дјелимично прихваћена, док је 28 одбијено. Донесено је и 28 закључака којим су окончани поступци на основу приговора због ненадлежности, одустајања странке, неуредности поднеска и отклањања неправилности прије доношења рјешења. У поступку је остало још 12 приговора пристиглих прошле године.

На листи јавних институција на које су се жалили грађани махом су министарства у ФБиХ и низ федералних јавних установа, док је мањи број жалби био на рад органа јавне управе у Српској.

Примјери из праксе су шаролики, а у једном од њих је федерална полиција открила идентитет особе која је пријавила кривично дјело субјекту на кога се пријава односи. Утврђено је да то није било потребно за испуњавање полицијског посла.

Основаним је оцијењен и приговор због објављивања личних података на званичној интернет страници једног министарства о особама које су положиле испит за туристичког водича. На страници су објављени име и презиме, име оца, адреса становања, кантон и познавање страног језика. У федералном министарству туризма су се правдали да су то учинили због 228 кандидата, са којима није било могуће контактирати телефоном.

- Министарство је током трајања поступка уклонило те податке са веб странице, али то није спријечило да се спорни садржај може пронаћи на интернету. Податке су преузели интернет претраживачи - наведено је у извјештају Агенције за заштиту личних података.

Занимљив случај је забиљежен у Јајцу гдје је пријављен власник ресторана због видео-надзора. Спорна камера је била постављена тако да прати заједнички улаз у два посебна објекта. Подносилац се жалио да камера снима њега и његову породицу, пријатеље и пословне клијенте. Власнику ресторана је наложено да камера буде постављена тако да не обухвата спорно степениште.

Један грађанин се жалио на рад службеника у суду због достављања позива у кривичном поступку на радно мјесто у коверти насловљеној на његовог руководиоца. Забиљежени су и приговори због тражења потврде о некажњавању од кандидата у конкурсној процедури. Агенција за заштиту личних података је утврдила да нису имали право да траже од грађана да донесу доказ и да је то требало да учине службеним путем од органа који води евиденцију о томе и то само за одабране кандидате, под условом да за то има оправдан интерес заснован у закону.

Директор Агенције за заштиту личних података БиХ Петар Ковачевић је оцијенио да нису задовољни стањем у области заштите личних података, али да су задовољни извјесним напретком.

- Примјери из праксе показују да у јавном и приватном сектору нису поштовани правни прописи. Јавни органи, које је успоставила држава и путем којих се представља, ако не поштују властите прописе, грађанима, благо речено, преносе поруке о непостојању владавине права - рекао је Ковачевић и додао да је заштита личних података жива материја и да је тешко замислива животна ситуација без њихове обраде.

Министри препрека за рад

У Агенцији за заштиту личних података су имали примједбе и на понашање министара у Савјету министара БиХ.

- Неприхватљиво је понашање Савјета министара БиХ у вези са нашим захтјевима и онемогућавање да ради на законит и ефикасан начин. Приоритетно је да кроз подршку нашим приједлозима буде потпомогнута заштита личних података, као једног од основних људских права - нагласио је Петар Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.