Кржалић: Забранити и кажњавати сепаратистички екстремизам
БАЊАЛУКА - Важећа стратегија за превенцију и борбу против тероризма БиХ није дала задовољавајуће резултате, а овакве документе убудуће морају осимшљавати мултидисциплинарни тимови на основу стварних потреба са терена, сматра професор на Факултету за криминалистику, криминологију и безбједносне студије у Сарајеву Армин Кржалић.
"У том правцу наша студија жПутници у Сирију - криминолошка и безбједносна анализа повратника с посебним освртом на повратнике са сиријског ратиштаж даје низ препорука које могу послужити као алат практичарима у различитим безбједносним агенцијама, али и креаторима политика за подршку рјешавања питања у вези са повратницима из Сирије", рекао је Кржалић.
Кржалић тврди да је у заједницама у које су се вратили повратници са страних ратишта потребно радити више на програмима реинтеграције, као и на законској регулативи која би забранила и кажњавала активности које воде вјерском, етно-националистичком, односно сепаратистичком екстремизму.
"Једна од мјера односи се и на израду стратешких докумената. Стратегију и програме против радикализације, екстремизма и тероризма морају осмислити тимови са мултидисциплинарним способностима, укључујући криминалисте, криминологе, социологе, психологе, вјерске вође и учењаке из области безбједности", истакао је Кржалић за "Независне новине".
Он је навео да резултати које је показала ова студија указују да је дерадикализација у БиХ, не само могућа, већ реално остварива, те да подаци из разговора са 11 повратника са страних ратишта из девет породица показују да су ти људи спремни да добровољно учествују у програмима реинтеграције, а да генерално имају позитивно мишљење о немуслиманима.
"Они нису самци и врло млади заснивају породице. Не сматрају се као пријетња по заједницу, нити сматрају да их се грађани боје. Већина их има негативно искуство из Сирије, њих шест од 11 познаје рад на рачунару, комуницирају с људима путем имејла и већина користи друштвену мрежу жФејсбукж. Гаје осјећај припадности у заједницама у којима живе", каже Кржалић.
Посљедња у низу критика на рачун институција БиХ дошла је од Стејт департмента, који је у недавном извјештају о опасности од тероризма у БиХ, иако је похвалио земљу за партнерство у антитерористичкој коалицији, утврдио да у Министарству безбједности у Савјету министара нема довољно напора да се ради на овом проблему.
Наведена је и примједба да "не постоји адекватно вођство Министарства безбједности, усљед чега долази до међуперсоналних и интерагенцијских сукобљавања, што спречава пуну сарадњу".
"Иако је постигнуто мало напретка у рехабилитовању и дерадикализацији, разне невладине групе, Међурелигијско вијеће и појединачни вјерски лидери су уложили значајан напор да се спријечи терористичка радикализација и регрутовање", истакнуто је у критикама.
Као проблем је наведено и то што на случајевима спречавања тероризма ради само 25 службеника, а наглашено је и да нема политичке воље да се повећа број припадника у Антитерористичкој јединици Сипе, упркос нацрту закона који, како је наглашено, у парламенту стоји од 2017. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
