Кривци за неспровођење одлука Уставног суда налазе се у ФБиХ

Дарко Момић
Кривци за неспровођење одлука Уставног суда  налазе се у ФБиХ
Кривци за неспровођење одлука Уставног суда налазе се у ФБиХ

БАЊАЛУКА - Упркос изјавама појединих политичких функционера о близу стотину неспроведених одлука Уставног суда БиХ, према званичним подацима из ове институције није спроведено укупно 16 одлука. Посебан куриозитет је то што су за неспровођење свега двије од укупно 16 пресуда одговорне институције Српске, док преосталих 14 одлука нису спровеле Парламентарна скупштина БиХ и федералне институције.

Када је ријеч о природи неспроведених одлука, у осам случајева ријеч је о оцјенама уставности, а у исто толико случајева ради се о апелацијама.

Најстарија неспроведена одлука је она од 26. новембра 2010. године којом је Уставни суд прогласио неуставним одредбе Статута града Мостара које се односе на начин избора одборника у скупштини овог града и суспендовао спровођење избора у Мостару, истовремено дајући налог Парламентарној скупштини БиХ да у року од шест мјесеци измијени Изборни закон БиХ. Уставни суд је 18. јануара 2012. године утврдио да Парламент БиХ није у прописаном року спровео судску одлуку, а нови моменат у овом случају десио се недавно када је Европски суд за људска права из Стразбура одлучујући по апелацији Мостарке Имре Баралија установио да су прекршена њена бирачка права и такође наложио Парламенту БиХ да измијени Изборни закон БиХ. Посебна квака у овој пресуди суда из Стразбура је што се наводи да у случају да Парламент БиХ у року од шест мјесеци не поступи по пресуди, Уставни суд БиХ може да донесе привремена правила по којима ће бити одржани избори у Мостару, чиме је Уставном суду, о чему је “Глас Српске” недавно писао, практично дата улога законодавца.

Сљедећа одлука коју није спровео Парламент БиХ је она од 31. јануара 2013. године којом је закључено да Закон о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу БиХ није у складу са уставом зато што судије немају право на топли оброк, превоз, смјештај и одвојени живот. Савјет министара неколико пута је у процедуру упућивао измјене и допуне овог закона, али парламентарци на нивоу БиХ никада нису усвојили измјене, тако да је одлука неспроведена. Уставни суд је то констатовао на сједници одржаној 23. децембра 2013. године и о томе обавијестио Тужилаштво БиХ.

Игнорисање из Широког

У вези са истим овим питањем није спроведена још једна одлука Уставног суда, а ријеч је о Оцјени компатибилности Закона о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу БиХ. Уставни суд је 28. марта 2014. године прихватио захтјев судије Суда БиХ Медихе Пашић и утврдио да спорни закон није у складу са Уставом БиХ и међународним конвенцијама зато што не садржи одредбе о накнадама на име трошкова смјештаја у току рада. Уставни суд је рјешење којим се утврђује да Парламент БиХ није спровео одлуку у прописаном року доставио Тужилаштву БиХ 14. маја 2015. године.

По захтјеву бившег лидера ХДЗ-а 1990 Боже Љубића, Уставни суд БиХ је 1. децембра 2016. године закључио да су неуставне поједине одредбе Изборног закона БиХ које се односе на избор делегата у Дом народа Федерације БиХ, али ни та одлука никада није спроведена о чему је суд донио рјешење на сједници одржаној 6. јула 2017. године и о томе обавијестио Тужилаштво БиХ.

На истој тој сједници, Уставни суд је закључио и да поједине одредбе Закона о полицијским службеницима БиХ нису у складу са Уставом БиХ, али ни ту одлуку није спровео Парламент БиХ, а Тужилаштво је о томе обавијештено 31. маја прошле године.

Двије одлуке Уставног суда о оцјени уставности појединих аката није спровео Парламент ФБиХ. Прва је од 30. марта 2012. године којом је утврђено да су неуставне поједине одредба Закона о продаји станова на којима постоји станарско право ФБиХ, а друга је донесена тачно пет година касније 30. марта 2017. године и њоме је установљено да су поједине одредбе Закона о извршном поступку ФБиХ супротне праву на правично суђење које гарантују Устав БиХ и међународне конвенције. Уставни суд је о неспровођењу ових пресуда обавијестио Тужилаштво БиХ.

Када је ријеч о апелацијама поднесеним Уставном суду које нису спроведене, прва је од 13. октобра 2005. године којом је утврђено кршење права на правично суђење, а није је спровела општина Широки Бријег. Ријеч је о апелацији физичког лица које је оспорило одлуку Одсјека за инспекцијске послове ове општине. Рјешење о неспровођењу достављено је Тужилаштву БиХ 26. маја 2006. године. Општина Широки Бријег није спровела још једну одлуку Уставног суда, а ради се поново о кршењу права физичког лица на правично суђење. Суд је то установио на сједници одржаној 13. марта 2013. године, а Тужилаштво БиХ је о неспровођењу обавијестио 23. децембра те године.

Прави парадокс представља чињеница да одлуке Уставног суда БиХ нису спроводиле ниже правосудне институције. Прва је апелација Рајка и Стипе Чужића од 13. септембра 2007. године која се односи на право приступа суду и по којој је Уставни суд утврдио да је општински суд у Широком Бријегу прекршио Устав БиХ. Суд у Широком Бријегу никада није извршио одлуку Уставног суда о чему је Тужилаштво БиХ обавијештено 27. марта 2009. године.

Послије Општинског суда у Широком Бријегу, одлуку највише правосудне институције није спровео ни Кантонални суд у Мостару, а ријеч је о одлуци којом је Уставни суд установио да су прекршена права неколико апеланата којима је онемогућена наплата камата на трошкове извршења. Тужилаштво БиХ о овоме је обавијештено 12. фебруара 2014. године.

У тужилаштву мук

Поред судова, одлуке Уставног суда нису спровеле ни двије кантоналне владе. Прва таква одлука је од 11. октобра прошле године којом је утврђено да Влада Унско-санског кантона није спровела одлуку којом је прекршено право апеланата на правично суђење. И у другом случају је ријеч о кршењу права на правично суђење, а за неспровођење је одговорна Влада Средњобосанског кантона. Одлука је донесена на сједници Уставног суда одржаној 19. децембра прошле године, а Тужилаштво БиХ је у оба случаја о неспровођењу обавијештено 10. јула ове године.

Из Тужилаштва БиХ нисмо добили одговоре на питања да ли је подигнута иједна оптужница због неизвршавања одлука Уставног суда БиХ о којима је ово тужилаштво уредно обавијештено од стране Уставног суда.

Бањалучки адвокат Александар Јокић каже да је и бројка од 16 пресуда забрињавајућа, јер показује да постоје органи и институције у БиХ који не желе да извршавају одлуке Уставног суда БиХ, а очигледно мисле или можда знају да за то неће одговарати.

- Неизвршавање одлука Уставног суда БиХ је кривично дјело прописано Кривичним законом БиХ. Наведеним кривичним дјелом прописано је да се службено лице у институцијама БиХ, ентитета или Брчко дистрикта које одбије да изврши коначну и извршну одлуку Уставног суда БиХ или спречава да се таква одлука изврши, или на други начин онемогућава њено извршење, казни казном затвора од шест мјесеци до пет година - објашњава Јокић.

Он истиче да је чињеница и да су поједине одлуке Уставног суда БиХ само формално извршене, док се суштински ништа није промијенило након њиховог доношења и зато такве одлуке нису ушле у ову статистику.

Предсједник Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини РС Игор Жунић каже да подаци о неспроведеним пресудама Уставног суда БиХ јако добро показују у којем правцу иде БиХ.

- Свакодневно се чују приговори од високог представника како Републике Српске ремети Дејтонски мировни споразум и не поштује неке надлежности које су дате БиХ, а овим се јасно види да у ствари из ФБиХ и са нивоа БиХ не желе да поштују норме које им слиједе. Они тиме показују да не поштују ни основне дејтонске принципе, али мислим да та њихова замисао да већински народ треба да спроводи правну или другу силу над друга два конститутивна народа у БиХ не може проћи - каже Жунић.

Шеф посланика ПДП-а у републичком парламенту Перица Бундало каже да је БиХ таква држава да у њој ништа не може да изненади, али истиче да чињеница да постоји 16 неспроведених пресуда Уставног суда БиХ, а да је за само двије одговорност у РС представља нонсенс и праву контрадикцију.

- С једне стране имамо Уставни суд БиХ за који из РС почесто и с правом тврдимо да је већински на страни бошњачке идеје и да заступа њихове интересе, а с друге стране када дође до коначних пресуда тог суда, онда их ми у РС спроводимо, а бошњачка страна не спроводи. То је и правни и прави нонсенс - каже Бундало.

Он додаје да се нама приговара да не поштујемо институције БиХ и Уставни суд БиХ, а чињенице говоре потпуно другачије.

- Ствара се потпуно погрешна перцепција да Република Српска нешто не поштује у чијем стварању учествују и представници међународне заједнице, али ми по том питању не радимо ништа, као што ни иначе не радимо ништа - каже Бундало.

Република Српска

Двије, од укупно 16 пресуда Уставног суда БиХ за чије неспровођење су одговорне институције у РС, су одлуке које нису спровеле општина Требиње и Министарство за избјеглице и расељена лица РС.

Прва је апелација лица са иницијалима Т. П. од 12. октобра 2011. године по којој је Уставни суд закључио да је је повријеђено право апелантице на мирно уживање имовине, јер општина Требиње није обезбиједила извршење правоснажног и извршног рјешења нити је навела разлоге који би се могли сматрати разумним и објективним оправдањем за конкретан пропуст. Тужилаштво је о неспровођењу ове одлуке обавијештено 23. децембра 2013. године.

И у другом примјеру ријеч је о сличном случају, односно о повреди права на правичан поступак. Уставни суд је 17. јануара прошле године уважио апелацију Ирене Челиковски Ђорђевић када је утврдио повреду права зато што што поступак по њеном захтјеву за враћање стана у посјед није завршен ни након 17 година и девет мјесеци од дана подношења захтјева. Тужилаштво БиХ о овоме је обавијештено 19. фебруара ове године.

 

 

ОБА ради по неуставним члановима закона

Уставни суд БиХ је 1. јуна 2017. године утврдио, а о томе је “Глас Српске” писао почетком ове седмице, да поједине одредбе Закона о ОБА БиХ које се односе на тајно праћење нису у сагласности са Уставом БиХ.

Уставни суд је наложио Парламенту БиХ да те одредбе измијени у року од шест мјесеци, али то никада није урађено, па је суд 31. маја прошле године обавијестио Тужилаштво БиХ да није спроведена одлука Уставног суда БиХ. Упркос свему томе, директор ОБА БиХ Осман Мехмедагић Осмица уз сагласност предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића одобрава тајно праћење и снимање у складу са неуставним одредбама Закона о ОБА.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана