Кристофер Шелдон, шеф канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору: Рок за реформу ЖРС продужили смо до краја 2022.

Драгана Орловић
Кристофер Шелдон, шеф канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору: Рок за реформу ЖРС продужили смо до краја 2022.

Пројекат реструктурирања “Жељезница Републике Српске” добро напредује и значајно је поправљена финансијска ситуација предузећа уз отплату више од 36 милиона евра дуга и заосталих обавеза, међутим, због одређених кашњења, Свјетска банка је недавно продужила период трајања зајма до децембра 2022. године.

Рекао је ово у ексклузивном интервјуу за “Глас Српске” нови шеф канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Кристофер Шелдон.

- Главни разлог кашњења је сложеност пројекта. Та сложеност се огледа у мултидимензионалном аспекту потребних промјена и то на три нивоа - финансијско реструктурирање, организационо и реструктурирање радне снаге. На све три димензије треба радити истовремено и усклађено - истакао је Шелдон и подсјетио да је Влада Српске почетком године урадила значајну ствар у вези са утврђивањем структуре “нових Жељезница”, гдје ће се ЖРС састојати од три субјекта и то један задужен за рад и одржавање инфраструктуре, други за превоз терета и трећи за превоз путника.

Та три субјекта ће, како каже, бити у потпуности у власништву “Холдинга ЖРС”, чија је примарна улога праћење њиховог рада и координација развоја жељезничког сектора.

ГЛАС: Колико сте задовољни до сада реализованим пројектима у БиХ?

ШЕЛДОН: Пројекти у БиХ за које Свјетска банка пружа подршку остварили су импресивне резултате. Тренутно пружамо подршку за осам пројеката у БиХ, чија је укупна вриједност 435,6 милиона долара. Ти пројекти имају позитиван утицај у области здравства, запошљавања и социјалне заштите, енергетске ефикасности и модернизацији путева. Наши се пројекти фокусирају на инвестиције којима се побољшава животни стандард у БиХ и још значајније, отварају радна мјеста. Поред финансирања Свјетска банка је и “банка знања”. Стално проширујемо и преносимо искуства која стичемо на изазовима с којима се суочавају земље широм свијета. Што се тиче области које би се могле унаприједити, рекао бих да би имплементација могла бити бржа. Од укупно обезбијеђеног финансирања до сада је повучено 61 одсто средстава. То је релативно мало и вјерујемо да се може постићи знатно бржа имплементација. Свјетска банка се лани фокусирала на активан рад са властима на убрзању процеса имплементације. То је већ дало резултате и остварено је веће повлачење средстава.

ГЛАС: Један од активних пројеката Свјетске банке у БиХ је пројекат хитне помоћи због “ковида 19”. Шта је још остало да се реализује?

ШЕЛДОН: Свјетска банка је брзо реаговала и 24. априла 2020. одобрила финансирање за БиХ од 36,2 милиона долара, као помоћ за спречавање, откривање и одговор на пандемију вируса корона. До сада је у оквиру пројекта повучено 31,2 милиона долара. У 11 здравствених установа у Републици Српској изграђен је капацитет за акутно збрињавање случајева “ковид 19”. Опремљено је више од 190 болничких кревета, укључујући и респираторе за збрињавање пацијената, а пет лабораторија је опремљено за тестирање. У ФБиХ капацитет за акутно збрињавање пацијената је изграђен у 15 установа, опремљено је око 300 кревета с респираторима, а седам лабораторија је добило адекватан капацитет за тестирање. Осим тога, у Српској је исплаћена социјална помоћ за 16.429 корисника из угрожених домаћинстава, а у ФБиХ за 23.826.

ГЛАС: Шта је даље приоритет у овој области?

ШЕЛДОН: Министарство здравља и социјалне заштите РС планира набавку хардвера и софтвера за јачање здравственог информационог система у Институту за здравствену заштиту и болницама, као и у повећање капацитета здравствених установа за ЦТ, ултразвучне и друге радиолошке прегледе. У ФБиХ ће се друга фаза подршке пројекта фокусирати на набавку личне заштитне опреме за здравствене раднике и опреме за лијечење пацијената, укључујући мобилне РТГ апарате и сетове за инфузију.

ГЛАС: Који су тренутно циљеви Свјетске банке у БиХ?

ШЕЛДОН: Свјетска банка припрема нову стратегију са БиХ за период 2022-2026. За сада вам могу рећи да ће фокус нашег програма у идућим годинама бити рјешавање приоритета, који су већ идентификовани, укључујући унапређење људског капитала и то кроз бољу здравствену заштиту и образовање, јачање ефикасности јавног сектора и смањење осјетљивости земље на климатске промјене и природне ризике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана