Кријумчари наговарају мигранте да траже азил

Ведрана Кулага Симић
Кријумчари наговарају мигранте да траже азил

САРАЈЕВО - Мигрантски притисак на БиХ, након затишја, полако јача, а на удару је и међународна заштита, јер све више илегалних избјеглица злоупотребљава систем азила, на шта их хушкају и кријумчари, који са стране вребају прилику за добру зараду.

Ти и други подаци са терена су набројани у новом пресјеку стања у области миграција, који је прошле седмице усвојен на сједници Савјета министара, а на приједлог Министарства безбједности БиХ. Ријеч је показатељима који су обиљежили април, од броја незаконитих миграната који су од почетка ове године евидентирани у БиХ до броја оних који су исказали намјеру да у овој земљи поднесу захтјев за азил те миграната који бораве у прихватним центрима.

Служби за послове са странцима је у априлу ове године пријављен 1.381 незаконити мигрант, што је 15 одсто више у односу на претходни мјесец, а најбројнији су држављани Авганистана, Пакистана, Бангладеша, Еритреје и Ирана. Намјеру за подношење захтјева за азил исказале су, према подацима који су потврђени у Министарству безбједности БиХ, 1.323 особе, а захтјев је поднијело њих 14, односно један одсто. Сличан омјер је и када се погледају у збиру прва четири мјесеца ове године.

- Од укупно 4.025 незаконитих миграната пријављених Служби за послове са странцима БиХ намјеру за подношење азила, који је облик међународне заштите коју пружа држава на свом подручју, исказало је 3.695 особа, а њих 50 је на крају поднијело тај захтјев - наведено је у усвојеној информацији.

Азил се, како су појаснили, одобрава особи која не може тражити заштиту у својој земљи држављанства, из страха од прогона на основу расе, вјере, националности, припадности одређеној друштвеној групи или политичкој опцији. Заштиту добијају и особе које би биле изложене стварном ризику да буду прогоњене, смртној казни или погубљењу, мучењу, нехуманом или понижавајућем поступању или кажњавању.

Према систему међународне заштите остварује се изражавањем намјере за подношење захтјева за азил, а подаци са домаћег терена показују да у већини случајева особе које су исказале намјеру за подношење азила не подносу захтјев Министарству безбједности, него у року важења потврде о исказаној намјери, односно у року од 14 дана док им је омогућено кретање, настоје да незаконито уђу у Хрватску, најчешће из Унско-санског кантона.

- Злоупотреба система права на азил и међународну заштиту постала је начин понашања у процесу незаконитих миграција у БиХ, као и у другим земљама западног Балкана те неким државама ЕУ. У документу Европола о процјенама пријетњи од тешког и организованог криминала у ЕУ, наведено је да кријумчари углавном савјетују ирегуларним мигрантима да аплицирају за међународну заштиту у случају да су откривени од стране агенција за спровођење закона. Та злоупотреба омогућава да привремено легализују свој боравишни статус док не буде договорено даље кретање - наглашено је у документу који је сажело Министарство безбједности БиХ.

Наводе и да број обустављених поступака међународне заштите показује да мигранти одустају од азила или су напустили државу, али свједок томе је и разлика између намјера и поднесених захтјева за азил.

Донације

У Савјету министара су потврдили да је спремна информација донатора о донираним средствима, у опреми и новцу, за потребе помоћи мигрантима и азилантима у БиХ за 2020. годину. Ријеч је о обједињеним подацима које су припремили донатори и међународне институције, с обзиром на то да тим новцем не управљају институције БиХ. Према доступним подацима, лани је из тих извора, за бољи одговор на мигрантску кризу, стигао и потрошен у БиХ више од 31 милион евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана