Крију резултате рада службеника
Сарајево - Дио руководилаца у институцијама на нивоу БиХ мјесецима већ свјесно крши правила и не испуњава обавезе, кријући од надређених податке о резултатима рада својих сарадника, али казни за такво понашање још нема.
У министарствима, агенцијама, канцеларијама и другим институцијама на том нивоу власти БиХ на крају јуна ове године радило је 3.857 службеника у 75 институција, међу којима је највише сарадника и савјетника, који су, како неки тврде, махом стигли на основу страначких и породичних веза, а генерални став је да досадашња реформа јавне управе и утрошени новац још нису дали резултате на терену.
Савјет министара БиХ у техничком мандату усвојио је на сједници одржаној прошле седмице збирни извјештај о оцјењивању у институцијама БиХ од јануара до краја јуна ове године, који је показао да су, и у овом полугодишњем циклусу, податке доставиле 52 институције од укупно 66, колико их је, према ранијој потврди из Агенције за државну службу БиХ, обавезно да то уради.
Правилником о начину оцјењивања рада службеника у институцијама БиХ је прописано да се тај посао обавља најмање једном сваких шест мјесеци, а у извјештају, који је потписао директор Агенције за државну службу БиХ Невен Акшамија, пише да одређен број институција није, ни након закључка Савјета министара из јуна, те двије ургенције Агенције којом руководи, дао на увид податке о резултатима рада дијела службеника, без навођења о којим је институцијама ријеч.
Према достављеним подацима из 52 институције, у којима су радила 2.023 државна службеника, без оцјене их је остало 310. Надлежни су у извјештајима навели да нису могли бити оцијењени јер су дуже од три мјесеца на боловању у вријеме оцјењивања, затим породиљском одсуству, пробном раду или су тек стекли статус државних службеника.
За руководеће службенике на положају секретара са посебним задатком се као разлог наводи да њих оцјењује Савјет министара, који у вези с тим питањем још није засједао.
И у овом периоду, код институција које су доставиле извјештаје, нема оних који “не задовољавају”, а од 22 службеника која су добила најлошију оцјену, односно “задовољава”, према подацима Агенције, 14 ради у Министарству финансија и трезора БиХ.
- Просјечна оцјена за службенике, на основу достављених података, износи 3,6, али узимајући у обзир да смо добили податке од само 52 институције, нисмо упознати да ли је и у којем обиму извршено оцјењивање државних службеника у осталим институцијама, те просјечна оцјена рада самим тим није реална јер обухвата само дио службеника - закључио је Акшамија.
Овогодишња просјечна оцјена је за нијансу слабија од оне на крају 2018. године када је износила 3,61, а делегат у Дому народа Парламента БиХ Лазар Продановић (СНСД) каже да забрињава игнорантски однос.
Мора се, како је истакао, одговорност подићи на знатно виши ниво, јер је из достављених, односно недостављених података јасно да неко свјесно игнорише обавезе.
- Ако желимо пратити ефикасност јавне управе, мора се оцјењивати рад државних службеника. Мора се, без икакве сумње, знати ко је одговорна особа за те процесе, да би се, ако не испуне задатке, могле новчано, али и на други начин санкционисати - рекао је Продановић за “Глас Српске”.
Имајући у виду да одговорности мањка у многим секторима на нивоу БиХ, сматра да би са казнама требало почети управо у овој области, у којој се и троши највише новца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.