Козић: Српска има довољно суверенитета за очување народа

Козић, који је у августу 1994. године изабран за предсједника Владе Републике Српске, рекао је да се тиме може бити задовољно, поготово имајући у виду све притиске којима је Српска била изложена у посљедњих 20 година.

"Вријеме које долази, окружење у ком се налазимо у свјетским и европским догађајима, нису нимало ружичасти", рекао је Козић поводом обиљежавања 27 година од потписивања Дејтонског мировног споразума.

Присјећајући се тог времена, он је навео да је у новембру 1995. године у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, те истакао да је тиме окончан рат, као невоља која је све једнако притискала.

Према његовим ријечима, Срби у Републици Српској у првом моменту нису били баш најсрећнији, јер су амбиције посланика Народне скупштине Републике Српске и министара Владе Српске биле мало веће од онога што се остварило.

Како је вријеме одмицало, рекао је Козић, све се више оптимизам враћао, тако да се након десетак година видјело да је остварено више од 80 одсто елемената суверенитета и да има довољан оквир да се заштити и народ и Република Српска у постојећем формату који је Дејтонски споразум одредио.

Он је изразио бојазан да ће пред генерацијама које сада воде Народну скупштину и странкама у Републици Српској бити подједнако тешки дани, као што су били деведесетих година прошлог вијека, када су челни људи стали пред народ и рекли му да су они ти који ће очувати јединство Срба и неће дозволити да се понове страдања попут оних из 1941. године.

"Онда смо у октобру 1991. године смогли снаге и јединства да кажемо нећемо дозволити мајоризацију и надгласавање, након чега смо формирали Скупштину српског народа у БиХ, да би 1992. поручили међународној заједници да ћемо свој народ бранити свим средствима", рекао је Козић.

Према његовим ријечима, тадашње руководство Републике Српске све то је успјело.

"Ми смо све то изнијели и сад окупљени у Асоцијацију Ствараоци Републике Српске настојимо млађима пренијети дио тих искустава. Ови што тренутно воде Народну скупштину Републике Српске, бојим се да ће бити у подједнако тешким ситуацијама, да доносе битне одлуке за српски народ, јер догађаји баш не иду у неком позитивном правцу у Европи", нагласио је Козић.

Он је поручио свим странкама у Републици Српској да добро размисле шта чине, а још више шта причају, те указао да су од 1990. до 1992. године биле испеглане све идеолошке разлике у српском народу, док су данас страначка размимоилажења много екстремнија него тада идеолошка.

"То ме мало брине, што странке недовољно комуницирају, без обзира на страначке политике. Када су у питњу држава и народ, то треба да буде по страни у односу на оно што је пресудно за опстанак", нагласио је Козић.

Потписивањем Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године и његових 12 анекса, у ваздухопловној бази Рајт-Петерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Дејтонски споразум, након тронедјељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.

Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.