КОЛУМНА: Уставом предвиђено право Српске

Матеј Савић
КОЛУМНА: Уставом предвиђено право Српске

Уредбе са законском снагом за вријеме трајања ванредног стања донијете су у складу са Уставом Републике Српске и ту не постоје никакве дилеме.

Предвиђени услови су били испуњени, а у поступку доношења уредби са законском снагом нису прекршене одредбе Устава Републике Српске које регулишу ова питања. Јасно је да Република Српска посједује изворно право да доноси потребне мјере у случају ванредног стања, што је регулисано чланом 68. Устава Републике Српске. Исто тако, Народна скупштина има ексклузивну надлежност да прогласи ванредно стање у Републици, што прописује члан 70. Устава. Из овога произлази да је ситуација са уставним основом за доношење уредби чиста, јер је Народна скупштина, проглашењем ванредног стања за територију Републике Српске, на основу члана 70. Устава, имплицитно омогућила примјену члана 81. који регулише ово питање.

Подсјећања ради, ванредно стање у Републици Српској, односно институт ванредног стања представља уставну категорију и регулисано је члановима 56, 68, 70. и 81. Устава Републике Српске. Самим тим што је овај институт непосредно регулисан Уставом, а не законом указује на чињеницу да ванредно стање представља посебно стање за цјелокупни државноправни поредак и да се његовим проглашењем привремено успоставља посебан уставноправни режим, чиме се консеквентно поједине одредбе Устава могу суспендовати.

То значи да ванредно стање предвиђено Уставом обезбјеђује привремену измјену, тачније прерасподјелу надлежности у оквиру система подјеле власти. На овај начин извршна власт, односно предсједник Републике може преузети легислативне надлежности од законодавне власти и привремено уређивати друштвене односе, што је регулисано чланом 81. Устава.

Овом одредбом, под условом да су кумулативно испуњена два услова - проглашење ванредног стања и немогућност састајања Народне скупштине - предсједник Републике као извршна власт преузима легислативне надлежности од парламента.

У околностима епидемиолошке ситуације изазване вирусом “ковид 19” кумулативно су била испуњена оба наведена услова, јер је састајање Народне скупштине у редовним (нормалним) околностима било онемогућено, при чему је на снази било и ванредно стање на цијелокупној територији Републике Српске.

То значи да се створила предвиђена могућност за примјену члана 81. Устава Републике Српске и поступања предсједника Републике. Међутим, ради обезбјеђења уставности и законитости и заштите државноправног поретка, у ставу 1. овог члана, прописано је да предсједник Републике тек “...на­кон што саслуша мишљење предсједника Народне скупштине доноси уредбе са законском снагом...”. Такође, у ставу 2. члана 81. дефинисано је да “...ове уредбе, односно одлуке о именовању и разрјешењу, предсједник Републике подноси на потврду Народној скупштини чим она буде у могућности да се састане” што је и урађено на прошлој сједници Народне скупштине.

Овом уставном одредбом се истовремено потврђује законодавна надлежност Народне скупштине и привременост надлежности које предсједник Републике преузима у овим околностима, као и општа обавеза Републике и свих њених институција у смислу обезбјеђења законитости и уставности.

Посебно се мора нагласити да су двије ствари погрешно протумачене у јавности. Прво, ванредно стање никако не подразумијева суспензију Народне скупштине, што је и потврђено на прошлој сједници на којој су разматране и потврђене све уредбе са законском снагом и на којој је укинуто ванредно стање. Те одлуке је донијела Народна скупштина као највиши законодавни орган Републике.

Друго, ванредно стање у Републици Српској се проглашава на основу члана 70. Устава, гдје је предвиђено да је то искључива надлежност Народне скупштине, а тако одређен институт ванредног стања се и примјењује активацијом члана 81. што се покушава представити као спорна ситуација. У овом члану, стоји формулација “...за вријеме ратног стања које прогласе институције Босне и Херцеговине и ванредног стања...” тако да ништа није спорно.

У складу с претходно наведеним, може се закључити да за вријеме ванредног стања, доношењем уредби са законском снагом, институције Републике Српске нису изашле из Уставом предвиђених оквира.

Пише: проф. др Матеј Савић, савјетник предсједника Народне скупштине Републике Српске

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана