Којић: Неопходна реформа управљачке структуре Института за нестала лица БиХ

Срна
Којић: Неопходна реформа управљачке структуре Института за нестала лица БиХ

БАЊАЛУКА - Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да је неопходно извршити реформу управљачке структуре Института за нестала лица БиХ јер годинама у овој земљи Међународна комисије за нестала лица (ИЦМП) у потпуности управља процесом тражења.

- У Управни одбор Институт за нестала лица БиХ, који чини шест људи, три из реда сваког од конститутивних народа бира ИЦМП, а три се предлажу испред Савјета министара - рекао је Којић новинарима у Бањалуци, након округлог стола о застоју у процесу тражења несталих лица из Републике Српске.

Он је навео да ИЦМП управља процесом тражења несталих лица у БиХ и у Управни одбор Института бира Србина који не мора да буде из Републике Српске, а који касније доноси одлуке.

Којић је рекао да Републички центар заједно са породицама погинулих и несталих из Републике Српске тражи да се изврши реформа Института за нестала лица БиХ јер је то једини начин да процес трагања крене набоље у тражењу несталих Срба.

- Реформа би подразумијевала да се чланови Управног одбора Института предлажу испред институција Републике Српске, као и српски члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ - истакао је Којић.

Он је подсјетио на став из ЕУ да БиХ не може постати чланица ако има такав утицај странаца на Уставни суд БиХ, додајући да се његова паралела у овом случају односи на Институт за нестала лица БиХ.

Којић је рекао да округлом столу нису присуствовали представници ИЦМП-а и да на тај начин покажу дио поштовања према породицама погинулих и несталих из Републике Српске.
- То показује да у БиХ у којој странци имају своје жпрстеж системи не функционишу - закључио је Којић.

Коментаришући најаве власти Кантона Сарајево о ексхумацијама српских гробаља, Којић је рекао да они већ годинама прекопавају по српским гробовима, али да овдје желе да се ријеше свих Срба из ФБиХ, па чак и оних мртвих.

- Мислим да је то морбидно и да је то довољан коментар - рекао је Којић.
На округлом столу било је ријечи и о ситуацији у процесу тражења несталих из Српске, са статистичким подацима и информацијама Републичке организације.

Члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Марко Грабовац оцијенио је да највећу одговорност за застој у процесу тражења несталих Срба у БиХ сносе овај институт, Тужилаштво и Суд БиХ.


Грабовац је навео да су породице погинулих и несталих из Републике Српске тражиле састанак са представницима поменутих институција јер су незадовољне застојем у процесу тражења несталих Срба и процесуирањем ратних злочина почињених над Србима.
- Највеће је незадовољство што су Тужилаштво и Институт за нестала лица БиХ укинули пробна копања, већ су ишли на дефинитивна копања ексхумација. У прошлој години изашли су на терен 109 пута, а ексхумирали свега 29 посмртних остатака лица за која се још не зна ко су и гдје страдали. Имамо велику сумњу да ли су та тијела из посљедњег рата или неког другог - рекао је Грабовац новинарима у Бањалуци након округлог стола о проблемима и застоју у процесу тражења несталих лица из Републике Српске.


Коментаришући најаве власти Кантона Сарајево о ексхумацијама српских гробова, Грабовац је навео да то није једини случај на нивоу БиХ.
- Мислим да су одређена гробна мјеста и гробнице већ измјештене на непознату локацију. Породице су почеле да сумњају да не дај Боже нису ексхумирани ти посмртни остаци и одвезени у непознато или случајно у Поточаре код Сребренице - рекао је Грабовац.
Предсједник Организације заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Милка Кокот, која тражи свога брата и оца који су убијени у Сарајеву 1992. године, рекла је новинарима да породице већ 25 година безуспјешно траже да им неко открије судбину њихових најмилијих.


- Тражимо ко може да нам помогне у овом процесу да пронађемо своје најмилије и сахранимо достојанствено. Нас не занима како ће се они политички договарати о том процесу - истакла је Кокотова.
Она је рекла да породице несталих из Српске траже реформу Института за нестала лица БиХ јер је Комисија за тражење несталих лица Републике Српске имала неупоредиво боље резултате.


- У 2019. години свега је пет српских жртава идентификовано у Костурници у Миљевићима. То је жалосно. Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић рекао је да сада припремају 200 посмртних остатака који иду за Сребреницу. Ови бројеви показују колико су минимизиране српске жртве рата и колико је њих брига за нас - рекла је Кокотова.
Она је нагласила да је у Сарајеву у рату убијен велики број Срба, али да неко не жели да се њихова тијела пронађу јер се тиме желе заташкати злочини над Србима.

На округлом столу било је ријечи и о ситуацији у процесу тражења несталих из Српске, са статистичким подацима и информацијама Републичке организације. /крај/мис/дадПредставници Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила требало би ускоро да се састану са предсједавајућим Савјета министара Зораном Тегелтијом, са којим ће разговарати о застоју у тражењу несталих Срба у БиХ, рекао је предсједник организације Вељко Лазић.


Лазић је рекао да је Предсједништво ове организације раније усвојило закључак да се по формирању новог Савјета министара тражи састанак код предсједавајућег да би се видјело на који начин да се унаприједи рад Института за нестала лица БиХ ради убрзања процеса тражења несталих Срба у БиХ.

Након округлог стола у Бањалуци о проблемима и застоју у процесу тражења несталих лица из Републике Српске, Лазић је подсјетио да је овај састанак важан из разлога што је Савјет министара један од суснивача Института за нестала лица БиХ.

Он је рекао новинарима да постоје двије могућности - да се трансформише Институт за нестала лица БиХ или укине, а процес тражења несталих врати ентитетима, како је то био случај прије формирања Института.

Лазић је поновио да је од формирања Института за нестала лица 2008. године у потпуном застоју процес тражења несталих Срба у БиХ, истичући да Република Српска још потражује 1.650 несталих бораца и цивила.

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић рекао је новинарима да је процес тражења несталих лица у БиХ у одређеној врсти застоја, те да преостаје да се ријеше још најтежи случајеви у овом процесу.

Перишић је изнио податак Института за нестала лица БиХ да постоји 1.225 активних случајева тражења несталих лица српске националности.

- У 2019. години имамо 42 идентификованих. Од тог броја имамо 28 нових идентитета, а у 14 случајева ријеч је о досахрањивању, док смо у три случаја имали погрешне идентификације класичном методом - навео је Перишић.

На округлом столу било је ријечи и о ситуацији у процесу тражења несталих из Српске, са статистичким подацима и информацијама Републичке организације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана