Којић: Евидентан национални дисбаланс на штету Срба

Срна
Којић: Евидентан национални дисбаланс на штету Срба

САРАЈЕВО - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић истиче да је евидентан и недопустив дисбаланс у националној заступљености Срба у институцијама правосуђа на нивоу БиХ, што мора бити поправљено у складу са Уставом и позитивним законима.

Он потврђује за Срну да је недавно упутио посланичко питање везано за националну структуру запослених у правосуђу на нивоу БиХ, о чему ће бити ријечи на наредној сједници Представничког дома заказаној за сриједу, 7. јуна, у Сарајеву.

Према његовим ријечима, у пристиглим комплетираним одговорима из кључних правосудних институција на нивоу БиХ сасвим је јасно видљив дисбаланс у смислу националне заступљености Срба

"У Виском судском и тужилачком савјету /ВСТС/ БиХ на три позиције руководећих државних службеника имамо ситуацију да су сва тројица Бошњаци, а на појединим позицијама имамо чак 77 одсто Бошњака, док је проценат заступљености Срба занемарљив", наглашава Којић.

Он истиче да, када се узме у обзир попис становништва у БиХ из 1991. године као једино релевантан, видимо да је попуњавање радних мјеста у правосуђу на нивоу БиХ вршено на штету српског народа, посебно имајући у виду чињеницу да и дио Срба који се тако изјашњава живи на подручју Федерације БиХ, а не на територији Републике Српске.

"Веома је важно да ће након ових одговора дефинитивно услиједити моја иницијатива да се у складу са Законом о ВСТС-у БиХ и Уставом БиХ овај дисбаланс на штету Срба поправи и да се успостави национални баланс који је загарантован и законом и Уставом БиХ", поручује Којић.

У Суду БиХ тренутно је систематизовано 56 судијских позиција, од којих су 21 судија бошњачке националности, седам хрватске националности и 14 српске националности, а троје судија се изјашњавају као остали. Тренутно је у овом суду упражњено 11 судијских позиција, наводи се у одговору ове правосудне институције на питање Којића, које се заинтересовао за број, процентуалну заступљеност и ентитетско пребивалиште Срба, Хрвата, Бошњака и осталих судија у оквиру сваког одјељења.

Питајући да ли се у Суду БиХ поштују уставне и законске надлежности које се тичу заступљености конститутивних народа и осталих у БиХ, Којић је питао и за број, процентуалну заступљеност и ентитетско пребивалиште руководиоца у оквиру Заједничког секретаријата и Канцеларије регистара.

У одговору Суда БиХ наведено је да Заједнички секретаријат има шест руководилаца, од којих су четири Бошњаци /66,6 одсто/, један руководилац је Хрват /16,7 одсто/, док је шести руководилац из реда осталих, такође 16,7 одсто.

И Канцеларија регистрара у Суду БиХ има шест руководилаца, и то четири Бошњака /66, 6 одсто/, пети је Хрват /16,7 одсто/, а шести Србин /16,7 одсто/.

Када је у питању национална структура осталих запослених у Суду БиХ, у Заједничком секратаријату тренутно је 85 радника, од којих је 48 бошњачке националности /56,5 одсто/, седам их је хрватске националности /8,2 одсто/, 26 српске националности /30,6 одсто/ и четворо из реда осталих /4,7 одсто/, стоји у одговору Суда БиХ посланику Којићу.

Што се тиче Канцеларије регистрата, тренутно су запослена укупно 132 радника, од којих су 77 Бошњаци /58,3 одсто/, 20 је Хрвата /15,1 одсто/, 27 је Срба /20,5 одсто/ и осам осталих или 6,1 одсто.

Из Суда БиХ додају да у националној структури у Јединици интерне ревизије Суда дјелују један Бошњак као руководилац одјељења и један Србин као интерни ревизор.

Наведено је, такође, да 36 судија у Суду БиХ има пребивалиште у Федерацији БиХ /ФБиХ/ /80 одсто/, а девет је судија из Републике Српске /20 одсто/.

Ентитетско мјесто пребивалишта свих руководилаца у Заједничком секретаријату и Канцеларији регистрара је у ФБиХ, а у одјељењеу Јединице интерне ревизије један запослени живи у ФБиХ, а други у Републици Српској.

Када је у питању ентитетско пребивалиште свих осталих запослених у Суду БиХ, у Заједничком секретаријату има укупно 63 радника са пребивалиштем у ФБиХ /74,1 одсто/, а 22 радника имају пребивалиште у Републици Српској /25,9 одсто/.

У Канцеларији регистрара, 108 запослених има пребивалиште у ФБиХ /81,2 одсто/, док у Републици Српској пребивалиште имају 24 запослена или 18,2 одсто.

Предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец напомиње да мјеста руководиоца нису реизборна нити су ограничена на мандатни период, те је највећи дио руководних мјеста попуњен у мандатима претходних предсједника Суда БиХ.

"Током мог мандата изабрана су укупно четири руководиоца одјељења у Заједничком секратаријату, Канцеларији регистрара и Јединици иинтерне ревизије, и то два Бошњака и по један Хрват и Србин", навео је Дебевец у одговору Којићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана