Казне као награда за сукоб интереса

Вељко Зељковић
Казне као награда за сукоб интереса

САРАЈЕВО - Симболичне казне које су изречене у случајевима “Човић” и “Нешић” показале су још једном да је неопходно хитно спровести измјене постојећег Закона о сукобу интереса у институцијама БиХ.

Комисија за одлучивање о сукобу интереса донијела је одлуку којом су предсједник ХДЗ-а БиХ и члан Колегијума Дома народа Парламента БиХ Драган Човић и лидер и посланик ДНС-а у Представничком дому Ненад Нешић кажњени новчаним казнама зато што су починили “забрањене активности прописане Законом о сукобу интереса у институцијама БиХ”. Човић је санкционисан зато што је Хрватски народни сабор на чијем је челу, током 2017. из буџета примио 16.750 марака, а законом је дозвољено максимално 10.000 и кажњен је обуставом десет одсто од једне мјесечне плате. Нешићу ће у наредних шест мјесеци бити одбијано по десет одсто од плате, зато што је у периоду од 6. новембра 2018. до 14. октобра 2020, поред посланичке, обављао и функцију в.д. директора “Путева РС”.

Другим ријечима, Нешић ће, с обзиром на то да му је плата у Представничком дому око 5.000, бити кажњен са 500 марака мјесечно, укупно са око 3.000 КМ. Међутим, оно што боде очи јесте да је он у посматраном спорном периоду, када је обављао двије јавне функције, у предузећу “Путеви РС” зарадио скоро 77.000 марака.

Због свега тога ове симболичне казне изазвале су реаговање и згражавање јавности, која сматра да хитно треба мијењати овај закон и вишеструко пооштрити казне за функционере за које буде утврђено да су у сукобу интереса.

Иначе, према важећим законским одредбама, усвојеним 2013. године, санкције које комисија може изрећи изабраном званичнику, носиоцу извршне функције или савјетнику су обустава исплате дијела нето мјесечне плате, приједлог за разрјешење с дужности и позив за подношење оставке.

Према ријечима предсједнице Комисије за одлучивање о сукобу интереса Мире Пекић, предвиђене су казне од 10 до 50 одсто од нето примања, за период који максимално може износити 12 мјесеци.

- Слажем се да постојећи закон има доста мањкавости. Сматрам да би ову област требало боље уредити, а што би подразумијевало ангажовање професионалних лица за рад у овој комисији, али и пооштравање казнених мјера. Такође сматрам да би та комисија у свом раду требало да обухвати и контролу, не само финансијских извјештаја које посланици годишње подносе, већ и имовинских картона политичара које у својој бази података имају у ЦИК БиХ - каже Пекићева.

Наводи да је приједлог измјена постојећег закона недавно прошао процедуру у Представничком дому, али и да не очекује да он добије зелено свјетло у Дому народа, због великог броја уложених амандмана.

- Мислим да ће због тога бити тешко постићи консензус. Али, вјерујем да ново законско рјешење које је припремило Министарство правде БиХ, а које би ускоро требало да се нађе пред Савјетом министара, има далеко веће шансе да буде усвојено. На тај начин ћемо добити документ који ће бити у складу са директивама ЕУ, али и праведнији и рестриктивнији од постојећег - истакла је Пекићева.

Прве одлуке

Пекићева каже да су одлуке у случајевима “Човић” и “Нешић” прве које је овај састав комисије донио од свог именовања, јуна 2020. године.

- Нажалост, неки претходни сазиви нису урадили ништа. Претходни сазив Комисије је нешто радио до 2017. Наредних неколико година ништа, није одржан ниједан састанак на којем би била разматрана ова проблематика - каже Пекићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана