Картелско пословање од хране прави луксуз

Анализирајући званичне податке, објављене од стране надлежних агенција за статистику, цијена хљеба у мају ове године, у односу на април прошле године, воша је за нешто мање од 20 одсто, јунетине за 11, свињетине 22 одсто, јаја 30, а кромпира и млијека за око 50 процената. Цијена килограма пилетине је остала на прошлогодишњем нивоу, док је од основних животних намирница једино уље појефтинило са пет на 3,5 марака за један литар.

Да у БиХ цијене хране и даље расту и поред глобалних трендова и пада цијена нафте, илуструју и подаци о кретању вриједности синдикалне потрошачке корпе. Просјечна четворочлана породица у марту прошле године за прехрану је морала издвојити 873 марке, а у мају ове чак 1.100 КМ, што је повећање од тридесетак одсто. 

Цијене хране у доброј мјери повезане су са кретањем вриједности нафте на свјетским тржиштима, односно на бензинским пумпама. Поредећи их, одмах на прву се може закључити да у БиХ нешто не штима. Цијене основних животних намирница и даље расту иако је гориво на домаћим пумпама у мају ове године од 50 до 70 фенинга јефтиније него прије 12 мјесеци. 

Извршна директорица Удружења за заштиту потрошача "Дон" Приједор Муриса Марић сматра да се високе цијене код нас могу објаснити и картелским пословањем појединих трговачких центара, који су и главни снабдјевачи грађана основним животним потрепштинама.

- Прво су говорили да морају дизати цијене због поскупљења нафте на свјетском тржишту. Када је дошло до пада, они нису нашли за сходно да коригују цијене наниже користећи ситуацију да још постоји релативно висока потражња. Без хране се не може. Вјерујем да, када би само један трговачки ланац спустио цијене, и остали би то урадили како би остали конкурентни. Али видимо да они то не чине - истакла је Марићева за "Глас Српске".  

Објашњава да је највећи проблем у БиХ то што је омогућено слободно формирање цијена те да ће, док год не буде адекватних механизама за контролу, цијене хране и даље бити високе.

- Увођењем маржи, стриктном контролом и високим казнама за оне који их се не придржавају, сигурно би био уведен одређени ред. Сад имамо неконтролисани цјеновни хаос. И оно што ме забрињава јесте што се код нас ништа не ради да би се инфлација ставила у разумне оквире, да бар неке од основних животних намирница буду јефтиније. Бојим се да ни у наредном периоду неће бити ништа боље. Храна постаје луксуз. Сада имамо ситуацију да су млинари најавили ново поскупљење брашна. То фактички значи и ново поскупљење пекарских производа. Правдају то вишом цијеном струје, али и већим трошковима. Нисам баш сигурна колико је економски оправдан тај њихов нови потез, поготово уколико видимо кретање цијене житарица, али и енергената на свјетском тржишту - каже Марићева додајући како све ово доводи до мијењања потрошачких навика, јер грађани више не гледају на квалитет, него се купује оно што је доступно и приступачно суми новца којим располажу.

Економиста Милош Грујић каже да се ови негативни цјеновни трендови, који све више компликују и отежавају живот обичних људи, дијелом могу објаснити поскупљењем струје.

- Јавност код нас занемарује управо ту једну, можда и кључну ствар, да је код нас од почетка ове године дошло до значајног поскупљења струје, што је сигурно довело и до тога да цијене појединих животних намирница буду више. Наравно да ту има и много лова у мутном. То није никаква тајна. Када су у питању пројекције за наредни период, вјерујем да ће у наредном периоду, а због најављеног новог раста каматних стопа од стране ЕЦБ-а, цијене хране и даље остати на високом нивоу, те да ће за њихову стабилизацију и долазак на зелену грану бити потребно сигурно од 18 до 24 мјесеца - наводи Грујић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.