Камерама дисциплинују бахате граничаре

Све анализе су показале да свега 20 одсто прелаза има услове за добар рад и да стандарде задовољавају углавном новоизграђени гранични прелази и међународни аеродроми, а на некима нема контролних кабина, просторија за задржавање и детаљније провјере, вага, видео-надзора и сигнализације, што ствара велике потешкоће путницима, шпедитерима и граничарима.

Посебан трн у оку је непостајање видео-надзора на свим прелазима, на шта су указали из парламентарног Одбора за жалбе грађана на нивоу БиХ након пресјека стања у прошлој години када је ријеч о поднесеним и оправданим жалбама на рад припадника полицијских службеника у агенцијама БиХ.

У извјештају о раду тог Одбора, који је потписао предсједник Вјекослав Вуковић, пише да су запримили 161 жалбу на рад полицијских службеника, од чега се 131 односила на граничаре, а остале на рад службеника Агенције за истраге и заштиту, Дирекције за координацију полицијских тијела те осталих. Непримјерна комуникација, злоупотреба положаја и непрофесионално понашање полицијских службеника биле су најчешће замјерке граничарима, а из Одбора истичу да су у више наврата скретали пажњу Граничној полицији на обавезу поштовања кодекса понашања.

- Утврђена је основаност у девет предмета, те су поднесени приједлози за дисциплински поступак и то у осам предмета за тежу, а у једном случају за лакшу повреду службене дужности - истакнуто је у извјештају.

Од 14 случајева пријаве коруптивног дјеловања, основаност је доказана у три. Услиједила су два отказа, једна жалба је оцијењена као неоснована, док је у десет случајева наводи нису могли бити ни потврђени нити одбачени, јер није било довољно доказа за то.

Одбор је поздравио напоре Граничне полиције у борби против корупције те цијени значајне резултате који су у протеклом периоду постигнути.

- Како је у истрагама у значајној мјери као доказни материјал коришћен видео-надзор, истичемо поново успостављање функционалног надзора на свим прелазима како би се смањила могућност коруптивног дјеловања свела на најмању могућу мјеру, а на шта смо указивали у закључцима од 2016. до 2020. године - истакнуто је то у извјештају Одбора.

Након разматрања тог извјештаја на посљедњој сједници Представничког дома Парламента БиХ усвојен је закључак посланика Предрага Којовића, Аиде Баручије, Мирјане Маринковић Лепић и Дамира Арнаута којим је дат задатак Министарству безбједности БиХ да у року од 30 дана припреми информацију и план успоставе функционалног система видео-надзора на свим граничним прелазима.

Мирјана Маринковић Лепић за “Глас Српске” каже да не може да вјерује да у данашње вријеме има прелаза на којима нема расвјете ни видео-надзора.

- Сваки тржни центар има видео-надзор, а на граници то немамо на свим мјестима. Невјероватно. Увијек добијамо одговор да је новац проблем. У БиХ има новца, само није правилно распоређен. Извјештај је показао да не можемо контролисати границу ако немамо видео-надзор. Како ћемо доказати и понашање граничара и свих осталих - упитала је Маринковић Лепић.

Разлози за подношење жалби против службеника СИПА су се углавном, како је наведено, односили на непрофесионално понашање и злоупотребу положаја или су резултат личних сукоба између грађанина и полицијског службеника. Сличне замјерке стигле су и на рад службеника у Дирекцији за координацију полицијских тијела БиХ.

Друштвене мреже

У извјештају Одбора за жалбе грађана је истакнуто да је било жалби и због непримјерног садржаја у објавама полицијских службеника на друштвеним мрежама. Сугерисано им је да се, због специфичности послова и задатака, суздрже од објављивања информација које су уско везане уз обављање службене дужности, те од објављивања информација које у себи садрже или могу садржавати било какав облик политичке конотације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.