Калнинић: Оснивање скупштине је смислен одговор на игнорисање српског народа у БиХ

Срна
Калнинић: Оснивање скупштине је смислен одговор на игнорисање српског народа у БиХ

ПАЛЕ - Некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић истакао је да је одлука о оснивању Скупштине српског народаа у БиХ, која је донесена на данашњи дан 1991. године, била мудра, храбра, легална, легитимна и далекосежна одлука, те једини смислен одговор на континуирано игнорисање интереса српског народа у БиХ.

“Деведесетих година прошлог вијека, након пада Комунистичке партије, увелико је трајало растурање Југославије, велике државе у којој су сви Срби били на окупу. У тим годинама наш народ је 'истјеран' из устава неколико република, а у Скупштини СР БиХ прегласавани су у питањима од виталног националног интереса”, подсјетио је Калинић у изјави за Срну.

Да би сачували своје легално и легитимно право “на остваривање равноправности са другим народима у БиХ и заштитили интересе српског народа у Скупштини БиХ или изван ње”, истакао је Калинић, српски посланици у тадашњем парламенту БиХ одлучили су да 24.октобра 1991. оснују Скупштину српског народа у БиХ.

“Та скупштина створила је чврсте темеље за проглашење Републике Српске, доношење Устава и формирање свих важних институција. Све то десило се прије него што је, не нашом кривицом, упаљен пожар трагичног сукоба у БиХ. И тада се морало бранити оно што смо успоставили и у томе су наши борци, односно припадници Војска Републике Српске дали неспоран допринос”, навео је Калинић, први предсједник Народне скупштине Српске након потписивања Дејтонског мировног споразума.

Он је оцијенио да је из данашње перспективе веома важна још једна чињеница, а то је да се један од преломних тренутака десио када су у Скупштину српског народа, под исти кров са својим народом, поред тадашњих посланика државотворног СДС-а ушли посланици реформиста.

Калинић је истакао да су се, захваљујући политичкој вјештини покојног Момчила Крајишника, у скупштинским клупама нашли и реформисти међу којима су поред њега били и Милорад Додик, Момчило Мићић и Никола Перић.

“Касније је прелазак још шест посланика других партија који су тада припадали такозваној грађанској провенијенцији допринио да се разбију многе илузије сарајевских и других неодлучних 'грађанских' Срба, осим, наравно, Богића Богићевића, Мире Лазовића, Мирка Пејановића и сличних. Овакав потез и те како је учврстио темеље српског јединства и највећим дијелом остао константа у многим тешким ратним и поратним годинама. Камо среће да је тако и у овим турбулентним временима”, нагласио је Калинић.

На питање како гледа данас на парламент Српске и њен рад, он је оцијенио да Народну скупштину и данас осликава динамичан политички живот Српске.

“Сигуран сам да Скупштина може, а и мора да буде гнијездо демократије, озбиљних политичких расправа и највећи тест нашег јединства о виталним питањима и националним интересима”, рекао је Калинић.

Он је нагласио да се српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик снажно ослања на Народну скупштину у принципијелној заштити виталног националног интереса и то чини с разлогом и чешће него многи његови претходници.

Нажалост, додао је Калинић, свједоци смо да и 25 година након рата поједине странке на власти у БиХ раздире посттрауматски ратни синдром, непрекидни жал за унитарном грађанском државом у којој би већински народ требало да буде капа за друга два народа, што је немогуће.

“Зато када се ми из Српске позивамо на рехабилитацију изворног Дејтонског мировног споразума нека нико не помисли да је то флоскула. То је суштина, јер је само тако могуће да садашња БиХ опстане и просперитетно се развија или да незадрживо настави клизи ка својој дисолуцији”, закључио је Калинић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана