Калинић: Доношење Устава Српске је круна државотворног процеса

“Доношењу првог Устава претходило је оснивање Скупштине српског народа у БиХ и проглашење Републике Српске. Тај историјски процес су водиле политичке партије (не само СДС, већ и дио реформиста и други) и народни посланици изабрани на признатим првим вишестраначким изборима у БиХ почетком 90-их. То нису били 'људи са улице или нека шумска герила', него легални представници српског народа”, подсјетио је Калинић.

Он је нагласио да се све то дешавало уочи 1. марта 1992. када је тзв. грађанским референдумом, спорне валидности, одузето право Србима у БиХ да изаберу наставак живота у остатку Југославије.

“Било је то и пред почетак трагичног ратног сукоба који нису Срби изазвали, као и неколико година прије Дејтонског мировног споразума у који је Република Српска пренијела дио свог суверенитета новој дејтонској БиХ”, рекао је Калинић, бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Он је истакао да су Устав Српске написали највећи правни ауторитети тог времена, а садржавао је све битне, најбоље тековине европских уставних норми и високо је оцијењен од релевантних правних институција Европе.

“Овај устав је био квалитетна основа за будуће успостављање законодавне, извршне и судске власти на свим нивоима у Српској. Без овога устава Српска би била празна правна љуштура и политичка импровизација кратког даха али, на нашу срећу, траје готово 30 година и, буде ли наше слоге и памети, трајаће још дуго”, нагласио је Калинић.

Он је подсјетио да је у годинама након рата у континуитету долазило до промјена које су девастирале бројне уставне одредбе, а томе је посебно допринио интервенционизам високих представника али и српска наивност и несналажење.

“И данас су без икаквог основа покушаји да се оспори легитимност и легалност првог Устава српског народа у БиХ. У блиској будућности Републику Српску чекају велика искушења и наставак покушаја да се оспори њено постојање на бази изворног Дејтонског споразума. Устав ће поново бити највећа препрека таквим настојањима и због тога потребан нам је нови Устав у који ће бити враћено оно што је суровим интервенцијама и под притисцима странаца одузето Српској и њеним ингеренцијама а које нам је омогућио Дејтонски мировни споразум. Доношење новог Устава није ни у каквој супротности са дејтонским Уставом БиХ. Будимо мудри, сложни и ефикасни и не дозволимо да нас догађаји претекну”, поручио је Калинић.

Он је изразио убјеђење да ће, након што Народна скупштина Републике Српске усвоји приједлог новог Устава, тај акт бити одобрен кроз јавно изјашњавање грађана и по законској процедури усвојен најдаље до наредне године када се обиљежава 30 година од оснивања Српске.

Први Устав Републике Српске донесен је 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике БиХ и био је темељ правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.

Овим актом дефинисан је политички оквир Републике Српске и функционисање њених демократских институција, те створен темељ на којем Српска и данас почива.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.