Кајганић: Дисциплинска одговорност ако рад на предметима не буде окончан до краја године

Срна
Кајганић: Дисциплинска одговорност ако рад на предметима не буде окончан до краја године

САРАЈЕВО - Главни тужилац БиХ Миланко Кајганић рекао је Срни да сви циљеви из Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина неће бити испуњени до краја године, што је предвиђени рок за реализацију, и најавио да ће тужиоци дисциплински одговарати ако до краја 2023. не заврше рад на најтежим предметима.

Кајганић је рекао да није задовољан поступањем тужилаца у одређеним предметима и да у Тужилаштву раде на идентификацији најтежих предмета који нису процесуирани.

"Тужиоцима ћу издати обавезна појединачна упутства да су дужни те предмете заврше до краја 2023. године, а ко не буде поступио по тим упутствима биће дисциплински пријављен Канцеларији дисциплинског тужиоца", рекао је Кајганић.

Он је појаснио да су Ревидирана стратегија и обавезна упутства и смјернице Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ конституисале дисциплинску одговорност свих тужиоца и њихових замјеника и главног тужиоца ако не поступе по тој стратегији.

"Између осталог, из тих разлога сам крајем децембра 2022. године поднио дисциплинску пријаву против једног тужиоца јер ни након девет година није донио одлуку у веома тешком предмету са тешким посљедицама који се односи на страдање цивила на подручју Јошанице у општини Фоча", навео је Кајганић.

Доста свједока није међу живима што отежава доказивање
Због чињенице да је прошло 30 и више година од почетка сукоба у БиХ, рекао је Кајганић, јасно је да постоје значајне објективне отежавајуће околности које доводе до тога да није могуће завршити све предмете.

"Доста свједока, доста осумњичених једноставно нису међу живима. Доста свједока је старије животне доби и тешко је на основу само њихових исказа доказати одређена кривична дјела", нагласио је Кајганић.

Он је поручио да је сигуран да ће ове године завршити један значајан број тешких, а можда до сада и најтежих предмета ратних злочина који нису доживјели епилог до сада.

"Радили смо и на предметима ратних злочина у смислу извршења обавеза из Ревидиране стратегије и ту смо се фокусирали на основне циљеве које је ова стратегија поставила пред све нас у БиХ", рекао је Кајганић.

Он је навео да је Тужилаштво БиХ већи дио посла урадило и да ће наставити да ради, а да друге институције нису успјеле, између осталог, ни да формирају Надзорно тијело које је требало да прати рад Тужилаштва.

"То показује колико су други фокусирани на те предмете. Ми се на то не обазиремо и то не користимо као аргумент за оправдавање нашег евентуалног нерада. Свјесни смо да су очи упрте у Тужилаштво БиХ и из тог разлога у потпуности радимо онако како је најбоље могуће у оваквом окружењу", поручио је Кајганић.

Значајан број осумњичених није у БиХ
Када је ријеч о предметима ратних злочина, Кајганић је рекао да значајан број осумњичених нису у БиХ и налазе се у земљама региона, од којих највећи број у Хрватској и Србији са којима Тужилаштво БиХ сарађује.

"Сада у Тужилаштву имамо око 280 предмета против познатих извршилаца, а од тог броја у 101 предмету се осумњичена лица налазе у земљама региона", рекао је Кајганић.

Он је истакао да је сарадња са Хрватском била на ниском нивоу, али да су током 2022. године правосудни органи те државе одговорили на двије замолнице и испитали осумњичене, па је Тужилаштво БиХ било у могућности да у два предмета подигне оптужнице за страдање Срба на подручју Котор Вароша и Маглаја.

Кајганић је рекао да ће видјети да ли ће ти предмети бити пренесени у Хрватску, јер та држава, као и Србија и БиХ не изручују своје држављане.

"Тужилаштво БиХ биће домаћин регионалне конференције која би требало да се одржи у априлу, па ћемо на тим састанцима радити на унапређењу сарадње", рекао је Кајганић.

У раду десет предмета због неизвршавања одлука уставног Суда БиХ
Он је рекао да Тужилаштво БиХ има у раду 10 предмета због неизвршавања одлука Уставног суда БиХ, од којих се четири односе на Парламентарну скупштина БиХ, три на Федерацији БиХ, два на Републику Српску и један на Владу Ливањског кантона.

Кајганић је оцијенио да постоје потешкоће јер су обично одлуке наложене колективним органима да их изврше.

Осврћући се на чињеницу да се "доста прашине дигло" због прославе 9. јануара који Република Српска слави као Дан Републике и да су и ове године поднесене одређене пријаве Тужилаштву, Кајганић је навео да су и 2022. године пријаве поднијеле политичке организације, одређена удружења или појединци, али никакав извјештај о почињеном кривичном дјелу полицијских агенција.

"Прошле године је тужилац Тужилаштва БиХ донио наредбу о неспровођењу истраге јер је током спровођења истражних активности утврдио да се Уставни суд БиХ у свом извјештају о раду осврнуо, између осталог, на одлуку гдје је констатовао да је одлука о укидању члана Закона о празницима Републике Српске у вези са 9. јануаром формално извршена", истакао је Кајганић.

Наводећи да та одлука није суштински извршена, Кајганић је појаснио да у ситуацијама када Уставни суд закључи да поједине одлуке нису извршене доноси рјешење о неизвршењу и доставља га Тужилаштву БиХ, али да у овом предмету то није учињено.

"Уставни суд није донио рјешење да та одлука није извршена јер је самом објавом у Службеном гласнику одлука фактички извршена, с обзиром на то да тај члан Закон о празницима више не важи", рекао је Кајганић.

Он је навео да Уставни суд није забранио било какве активности нити је наложено Тужилаштву БиХ било шта, нити Тужилаштво БиХ има мандат да забрањује било какве активности које се тичу било каквих окупљања.

Кајганић је подсјетио да је Уставни суд, након што је Република Српска 2017. године расписала референдум на којем је референдумско питање гласило "Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске?", донио привремену мјеру и забранио одржавање референдума.

Према његовим ријечима, Тужилаштво БиХ је тада подигло оптужницу која је одбијена јер је утврђено да чланови Комисије нису имали реалну моћ да спријече одржавање референдума.

"Дакле, веома је тешко доћи до тужилачке одлуке и оптужнице у предметима неизвршења одлука Уставног суда јер су оне углавном наложене колективним органима да их изврше, а ми не можемо натјерати парламентарце или било кога да гласа на један или на други начин у ситуацијама када је појединим институцијама наложено извршење одређених одлука Уставног суда", рекао је Кајганић.

Он је навео да у Тужилаштву БиХ тренутно ради више од 50 тужилаца и да постоје области у којима је потребна додатна едукација и специјализација.

"Надам се да ће спровођењем тих едукативних активности и ми бити ефикаснији у подизању оптужница пред Судом БиХ", закључио је Кајганић.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана