Јовић: Повољније стање у области илегалних миграција

Јовић је навео да се број илегалних миграната у 2020. години кретао између 5.000 и 6.000 у смјештајним капацитетима, те да се претпостављало да се у сивој зони налазило још око 1.500 до 2.000 илегалних миграната.

Подсјећајући да се крајем 2017. године БиХ сусрела са масовним незаконитим уласком миграната, Јовић је рекао новинарима у Зворнику да се тенденција уласка миграната на подручје БиХ појачала 2018. и 2019, док је била изражена и у 2020. години.

Према Јовићевим ријечима, на подручју БиХ у 2018. години регистрована су 23.902 илегална мигранта, 29.302 мигранта у 2019, а 16.190 у 2020. години.

“У том периоду надлежна тијела за област миграција у БиХ идентификовала су руте које су илегални мигранти користили за пролазак кроз БиХ, од којих су - Грчка - Албанија - Црна Гора - БиХ - Хрватска и даље према ЕУ, Грчка - Македонија - Србија - БиХ - Хрватска и даље према ЕУ, те Грчка - Бугарска - Србија - БиХ - Хрватска и даље према ЕУ”, рекао је Јовић.

Он је оцијенио да се очекује и даље нешто блажи притисак илегалних миграната у БиХ зато што је смањен миграциони притисак из Турске према Грчкој, те што су, према неким сазнањима, отворене и нове руте према западној Европи преко неких источних земаља као што је Румунија.

Замјеник министра безбједности је рекао да је захваљујући и предузимању различитих мјера и активности надлежних органа, посебно у посљедње двије године, смањен број незаконитих улазака миграната у БиХ.

Према Јовићевим ријечима, то се, прије свега, односи на јачање Граничне полиције у сврху боље контроле границе, јачање капацитета Службе за послове са странцима и Сектора за имиграцију у Министарству безбједности, реализацију споразума о реадмисији и јачање реадмисијских капацитета.

Он је додао да се то односи и на јачање капацитета у подручју азила, интензивнију борба против кријумичарења миграната путем веће сарадње полицијских агенција, јачање капацитета Координационог тијела за питање миграција, те подршку локалним заједницама у којима су успотављени привремени прихватни центри.

Јовић сматра да су у борби против прилива илегалних миграција у претходном периоду били присутни проблеми и изазови који су се рјешавали у ходу, од којих су неки и сада актуелни.

“Прије свих, један од актуелних проблема све вријеме је утврђивање идентитета миграната који не посједују никаква документа, а још већи је проблем, када почине прекршаје или кривична дјела, те немогућност њиховог процесуирања због ове чињенице”, навео је Јовић.

Подсјетивши да је регистрован и велики број случајеви прекршаја и кривичних дијела, па и напада на полицијске службенике, Јовић је рекао да се ти мигранти починиоци тешко процесуирају због немогућности утврђивања њиховог идентитета.

Он је додао да је ту и злоупотреба азила исказивањем намјере за азил са циљем да се незаконит улазак легализује у законит боравак на територији БиХ у периоду од 14 дана, али они у том периоду покушавају прећи границу са Хрватском.

Јовић сматра да је, осим ових проблема, највећи изазов био и остао вишегодишњи недостатак људских и материјално-техничких капацитета у институцијама и агенцијама које се баве овом проблематиком, а прије свих у Граничној полицији и Служби за послове са странцима.

“Граничној полицији према важећем Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста недостаје око 400 граничних полицајаца, а стварне потребе које нису обухваћене Правилником су за још око 1.200 полицајаца на граници”, рекао је Јовић.

Према његовим ријечима, недостају и бројна материјално-техничка средства, прије свих, специјализована возила што знатно умањује мобилност на граници имајући у виду мањак граничних полицајца.

“Осим недостатка возила, најзначаније материјално-техничке ставке које недостају су термовизијске камере новије генерације, пловила-скутери са плитким газом и са заштитном опремом за полицајце, дронови са одговарајућим камерама, уређај за ноћно осматрање, те уређај за провјеру аутентичности докумената и друге ствари”, рекао је Јовић.

Он сматра да је, упркос свему овоме, стање на терену такво да Гранична полиција успијева да одговори изазову заштите граница БиХ.

Јовић је додао да доласком лијепог времена очекују нови миграцијски талас, али у мањем обиму у односу на претходне године, и то из више разлога.

“Прије свега наша граница је много чвршћа, а службе које се специјализовано баве овом проблематиком су опремљеније, дјелују синхронизованије и већа је њихова увезаност и сарадња, што мигранти схватају као поруку да пут преко БиХ није исплатив”, оцијенио је Јовић и поновио да мигранти откривају и нове руте заобилазећи БиХ.

Он је оцијенио да посебно радује добра сарадња и безрезервна подршка свих полицијих агенција Граничној полицији на заштити граница, посебно истичући Сипу, Министарство унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске и Дирекцију за координацију полицијских тијела које константно у складу са захтјевом и Споразумом са Граничном полицијом упућују своје полицијске службенике, на заштиту границе.

Јовић је подсјетио да, тренутно, помоћ Граничној полицији пружа 80 полицијских службеника МУП-а Републике Српске, док је у претходном периоду, тај број ишао и до 120 полицијских службеника.

Он је нагласио да му је министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач рекао да је МУП Републике Српске, уколико би дошло до повећаног прилива миграната, спреман упутити још 150 припадника, као испомоћ Граничној полицији.

“Као резултат заједничке сарадње полицијских агенција пресјечено је више ланаца кријумичарења миграната, а само у посљедње вријеме Гранична полиција је на подручју Зворника спровела неколико оперативних акција које су као резултат имале хапшење страних држављана који су организовали кријумчарање миграната преко источне границе”, подсјетио је Јовић.

Он је додао да су међу кријумчарима углавном страни држављани поријеклом из земаља из којих долазе и мигранти, а остварили су везе и чврсту сарадњу са домаћим кријумчарима.

Јовић је похвалио ангажовање полицијских службеника кантоналних министарства унутрашњих послова на подручју Унско-Санског и Кантона Сарајево, гдје је стациониран велики број илегалних миграната.

“За успјешну борбу против илегалних миграција потребна још већа и цјелисходнија сарадња са међународним организацијама које се баве овом проблематиком на овом подручју, као и синхронизација свих активности домаћих и страних званичника”, додао је Јовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.