Јохан Сатлер, специјални представник ЕУ у БиХ за "Глас Српске": Приступање “мини Шенгену” била би добра одлука БиХ

Ведрана Кулага Симић
Јохан Сатлер, специјални представник ЕУ у БиХ за "Глас Српске": Приступање “мини Шенгену” била би добра одлука БиХ

БиХ је за релативно кратко вријеме направила неколико добрих корака напријед на свом путу ка ЕУ, а надам се да ће до краја године добити неколико нових законских рјешења, те стратегију за рјешавање предмета ратних злочина.

Истакао је то за “Глас Српске” специјални представник ЕУ и шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер, уз нагласак да је Европа показала да неће БиХ оставити на цједилу, али и да домаћи лидери морају да покажу озбиљност и вољу на дјелима. Сатлер је, коментаришући иницијативу да БиХ постане дио “мини Шенгена”, изразио наду да ће она имати позитиван епилог.

- ЕУ подржава регионалну економску интеграцију, како год се називала. Битна је суштина, а то су елементи за заједничко тржиште. Не говоримо само о слободи кретања људи, већ и капитала, услуга и робе. Била би права одлука да БиХ постане дио ове иницијативе - истакао је Сатлер.

ГЛАС: ЕУ помаже у ублажавању посљедица “ковида 19”. У чему се та помоћ огледа? Да ли је и БиХ успоставила добар одбрамбени механизам?

САТЛЕР: Прави пријатељи се познају у невољи и могли сте видјети у овим мјесецима ко су вам прави пријатељи, а ко не. Конкретно, донирано је седам милиона евра кроз медицинску опрему и друге потрепштине, обезбијеђено је више од 70 милиона евра за подршку привреди, малим и средњим предузећима, посебно у највише погођеним секторима попут туризма, а трећа ствар је макрофинансијска подршка. То је наша понуда која још није реализована јер је домаћим властима, на различитим нивоима, требало доста времена да се усагласе.

ГЛАС: БиХ је отворила границу за странце, уз негативан ПЦР тест, када можемо очекивати промјене унутар ЕУ?

САТЛЕР: Негативан тест је услов за улазак у многе европске земље, али циљ треба да буде елиминација тих околности. Да би се то десило, морамо видјети тренд смањења и бројке морају бити упоредиве са просјеком у ЕУ. Нажалост, овдашње бројке су далеко од тога. Механизам је да се сваке двије седмице ревидира стање, тако да увијек постоји шанса да се дође на бијелу листу.

ГЛАС: Гдје је БиХ на путу ка ЕУ?

САТЛЕР: Дешавања у протеклих шест мјесеци су јасно показала да је напредак могућ, чак и на веома тешким питањима. Желим да похвалим сва три члана Предсједништва БиХ која су поново покренула процес рјешавања 14 кључних приоритета из Мишљења ЕК и од тада смо видјели да се може напредовати. Влада РС је усвојила Стратегију за реформу јавне управе која је дуго била на чекању, постигнут је договор за Мостар, гдје ће бити одржани избори након 12 година, а ту је и парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, чији је рад одблокиран након пет година. То иде у прилог онога што грађани желе, а то је брзи напредак. 

ГЛАС: Шта је реално још урадити до краја године?

САТЛЕР: У наредна два, три мјесеца радимо на законодавним питањима, односно законима о јавним набавкама, сукобу интереса, Високом судском и тужилачком савјету, а ту је и стратегија за рад на предметима ратних злочина. То су ствари које су спремне за усвајање и надам се да ће и бити финализоване.

ГЛАС: Колико отежава то што нова власт у ФБиХ још није формирана?

САТЛЕР: Влада је, у практичном смислу, у техничком мандату, тако да се активности настављају, међутим, неприхватљиво је да имате изборе, а немате спроведене резултате. Избори и демократски стандарди су број један међу кључним приоритетима из Мишљења.

ГЛАС: Може ли БиХ бити дио Уније док има стране судије и ОХР?

САТЛЕР: У Мишљењу ЕК стоји да је међународна супервизија у супротности са чланством у ЕУ, тако да се то рефлектује на ОХР, али и Уставни суд. Стране судије су само један од елемената. Треба обезбиједити професионализам и интегритет Суда и судија.

ГЛАС: На листи обавеза је и спровођење пресуде “Сејдић и Финци”, која се мање помиње, а ту је већ деценију?

САТЛЕР: То питање неће нестати, и дио је 14 приоритета. Постоји још пресуда Европског суда за људска права које се тичу демократије и остваривања активног и пасивног бирачког права, те их све треба спровести. Споразум из Мостара говори и о реализацији пресуда Европског суда. Наредна година, која није изборна, јесте кључна.

ГЛАС: Ако буде пропуштена и та прилика?

САТЛЕР: Апелујем на домаће лидере да је искористе. ЕУ је показала да су наша врата отворена. Министри спољних послова су одлучили у марту да отворе преговоре о приступању са Албанијом и Сјеверном Македонијом. То је могуће и за БиХ.

ГЛАС: Обавеза БиХ је и пуна сарадња са Европолом. Спорна је локација заједничке контакт тачке. Да ли треба да буде у Министарству безбједности или Дирекцији за координацију полицијских тијела БиХ?

САТЛЕР: Споразум са Европолом је јасан - Трг БиХ један, дакле министарство. У контакту смо са министром безбједности и охрабрен сам неким корацима које је министар предузео како би се обезбиједило спровођење споразума.

ГЛАС: БиХ се дуго бори са мигрантском кризом. ЕУ је затворила спољну границу, како Европа помаже БиХ?

САТЛЕР: Доказ да долазе до ЕУ су стотину хиљада захтјева за азилом. Када је ријеч о БиХ, тражимо стратегију која ће дефинисати начин управљања миграцијама и равноправну расподјелу одговорности у земљи. Није у реду да око 90 одсто миграната буде у Унско-санском кантону. Србија је успоставила добар систем, имају око 20 прихватних центара. Кључ је да не буде великих центара са неколико хиљада људи, већ 200, 300 људи на једном мјесту. Ако се то деси и у БиХ, ЕУ је неће оставити да се с тиме носи сама, а ионако сносимо око 95 одсто трошкова.

Искуства

ГЛАС: У БиХ сте годину. Шта сте научили од нас? Да ли смо најкомпликованији задатак у Вашој каријери?

САТЛЕР: На овим просторима сам, као млад дипломата, био прије двадесетак година, тако да сам имао благу предност у поређењу са другим колегама. Има много видљивог напретка у области безбједности, економији, али није ми драго јер је изостао у другим сферама, као што су образовање и помирење. Међутим, треба имати на уму одакле сте кренули. Краткорочно, изненађен сам колико се може урадити. Увидио сам доста тога, отпорност људи, има и доста креативности, али сам и научио да не прихватам “не” као одговор.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана