Јавни дуг БиХ 11 милијарди и 200 милиона КМ

Срна
Јавни дуг БиХ 11 милијарди и 200 милиона КМ

САРАЈЕВО - Савјет министара данас је усвојио информацију Министарства финансија и трезора о стању јавне задужености БиХ на дан 31. децембра 2019. године према којој је јавни дуг износио 11.200.330.000 КМ, од чега је спољни дуг 8.038.870.000 КМ или 72,67 одсто, а унутрашњи дуг 3.061.460.000 КМ или 27,33 одсто.

У саопштењу Савјета министара наводи се да је у односу на крај 2018. године јавни дуг повећан за 93.690.000 КМ или 0,84 одсто, с тим да се спољни дуг смањио за 66,04 милиона КМ или 0,80 одсто, док се унутрашњи дуг повећао за 159.730.000 КМ или 5,5 одсто.

У укупном стању јавне задужености Федерација БиХ учествује са 50,8 одсто, Република Српска са 48,08 одсто, институције БиХ са 0,62 одсто и дистрикт Брчко са 0,5 одсто.

Учешће јавног дуга БиХ у бруто друштвеном производу /БДП/ у 2019. години износило је 31,69 одсто.

Према структури спољног дуга по кредиторима, највеће учешће имају Свјетска банка – ИДА и ИБРД са 34 одсто, Европска инвестициона банка са 24,47 одсто, Паришки клуб кредитора са 7,39 одсто, Европска банка за обнову и развој са 6,59 одсто, Међународни монетарни фонд са 3,77 одсто, а што представља 76,23 одсто укупног спољног дуга.

Савјет министара примио је к знању Анализу одрживости јавног дуга БиХ за период 2019-2023. године, коју је припремило Министарство финансија и трезора с циљем оцјене тренутног стања јавне задужености БиХ и процјене њеног кретања у средњорочном периоду, као и дефинисања основних ризика који могу утицати на одрживост јавног дуга.

Тренутно се може оцијенити да је БиХ земља са средњорочно одрживим јавним дугом на основу основног сценарија за 2023. годину, са реалним растом од 3,8 одсто, инфлацијом од 1,3 одсто, примарним билансом од 2,4 одсто БДП-а и ефективном каматном стопом од 2,4 одсто, наводи се у анализи и додаје да су основни ризици, прије свега, у јавном дугу који држе нерезиденти, затим у дугу у страним валутама и потребама за спољним финансирањем.

Савјет министара усвојио је Информацију о донесеним одлукама са 59. пленарног састанка Комитета експерата Савјета Европе за евалуацију борбе против прања новца и финансирања терористичких активности /Манивал комитет/ у вези са БиХ.

Министарство безбједности БиХ ће у складу са правним оквиром земље у вези са спровођењем међународних рестриктивних мјера доставити Савјету министара приједлог одговарајућег рјешења с циљем адекватног провођења ФАТФ специјалне препоруке која се односи на примјену међународних и домаћих рестриктивних мјера у вези са тероризмом.

Манивал комитет позитивним је оцијенио напредак БиХ остварен у провођењу више препорука које се односе на спречавање сумњивих трансакција у финансирању тероризма те прања новца, као и провођења међународних конвенција у овој области.

Савјет министара усвојио је Информацију Министарства безбједности о активностима Радне групе за израду нацрта закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности.

Министарство безбједности задужиће Радну група за израду нацрта закона о спечавању прања новца и финансирања тероризма да у року од три мјесеца потпуно усклади овај нацрт закона на начин који је наведен у одлуци о њеном оснивању.

У саопштењу се наводи да ће Министарство безбједности покренути активности на изради новог уговора између БиХ и Хрватске о граничним прелазима, те је задужено да формира одговарајућу радну групу.

Претходно је Савјет министара усвојио Информацију Министарства безбједности о активностима на изради нацрта уговора о измјенама и допунама Уговора између БиХ и Хрватске о граничним прелазима.

Савјет министара је на приједлог Министарства финансија и трезора, одобрио средства за уплату доприноса у Једанаестом попуњавању фондова за период од 2019. до 2021. године Међународног фонда за пољопривредни развој /ИФАД/ у износу 50.000 евра у складу са обавезама БиХ које проистичу из чланства.

Фонд је основан са задатком да финансира производњу хране и унапређује укупан живот становништва села земаља у развоју /финансира све облике пољопривредних и њима сродних активности по релативно повољним условима/.

Чланство у ИФАД-у отворено је било којој држави чланици УН, а БиХ је чланица ове организације од 18. марта 1994. године.

Савјет министара утврдио је појединачне приједлоге одлука о ратификацији Додатног протокола шест о трговини услугама уз Споразум о измјени и приступању Централноевропском споразуму о слободној трговини /ЦЕФТА 2006/, Измијењене конвенције Европске организације за сателитске комуникације /ЕУТЕЛСАТ/, те Споразума са Владом Румуније о узајамној заштити тајних података.

Министарство спољних послова доставиће приједлоге одлука о ратификацији Предсједништву БиХ у даљи поступак ратификације.

Савјет министара утврдио је Приједлог за потписивање пројектног документа о регионалном програму техничке сарадње "Подршка унапређењу националног система надзора над биљним наметницима и система фитосанитарног сертификовања".

Ријеч је о програму који су иницирале Јерменија, БиХ, Грузија, Бјелорусија, Молдавија, Сјеверна Македонија и Украјина, а техничку подршку за његову реализацију пружиће Организација УН за храну и пољопривреду /ФАО/.

Вриједност пројекта је 388.000 долара за седам земаља, а средства за спровођење обезбијеђена су у пројекту, те држава нема обавезу плаћања контрибуције.

Приједлог за потписивање пројектног документа биће достављен Предсједништву БиХ у даљу процедуру, а за потписника је предложен министар спољне трговине и економских односа.

Савјет министара утврдио је Приједлог за закључивање мморандума о разумијевању између Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара и Министарства пољопривреде Јордана о сарадњи у области пољопривреде.

Меморандумом ће бити подстицане активности у вези са развијањем и јачањем међусобно корисне сарадње на плану размјене информација, олакшавања и подршке везама између предузетника, али и у научним контактима у области пољопривреде, наводи се у саопштењу.

Министарство спољне трговине и економских односа ће овај приједлог доставити Предсједништву БиХ у даљу процедуру, а за потписника меморандума предложен је министар спољне трговине и економских односа.

Савјет министара, на приједлог Министарства безбједности, донио је Одлуку о измјени и допуни Одлуке о прописивању додатних услова за улазак странаца у БиХ којом се омогућава улазак у БиХ држављанима сусједних земаља, и то Црне Горе, Хрватске и Србије.

Ради лакше примјене раније одлуке данас је прецизирано да странци због пословних обавеза могу ући у БиХ под условом да посједују позив правног лица из БиХ, умјесто раније прописаног позивног писма, те да посједује потврду о негативном тесту на вирус корона, не старију од 48 часова од тренутка уласка.

Савјет министара задужио је Агенцију за јавне набавке да сачини приједлог одлуке о обавезној примјени преференцијалног третмана домаћег на годину дана, почев од 1. јуна ове године у износу од 30 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана