Изетбеговић тврдио да је Ћело луд човјек

Дарко Момић
Изетбеговић тврдио да је Ћело луд човјек

БАЊАЛУКА - Ријетко ме кад осјећање превари, а овај пут имам једно врло непријатно осјећање да смо Србе скоро пребацили с оне стране излаза и да се налазимо у ситуацији у којој нема повратка, дио је говора тадашњег предсједника Предсједништва Социјалистичке Републике БиХ Алије Изетбеговића на сједници одржаној 2. марта 1992. године на којој је једина тачка дневног реда била “Разматрање ситуације настале блокадом саобраћајница у Сарајеву и општег стања у БиХ”.

 Сједница Предсједништва СРБиХ одржана је само дан након спорног референдума на којем је гласало нешто више од 64 одсто углавном Муслимана и Хрвата из БиХ и без учешћа огромне већине припадника српског народа. Иако је Изетбеговић у цитираној изјави практично признао да су Срби прегласани, он је према транскрипту са те сједнице са ознаком строго повјерљиво који је у посједу “Гласа Српске” бранио резултате референдума тврдњама да је ријеч о “двије трећине према једној трећини”, те да “анализа показује да је немали дио српског становништва гласао на референдуму”.

- Морате признати да је двотрећинска, једна врло убједљива већина коју ће свијет признати. Дајте да се споразумијемо. Кад смо до данас успјели да избјегнемо рат, дај да то покушамо овдје сада - рекао је Изетбеговић.

Он је на сједници којој је присуствовао и тадашњи командант Друге војне области генерал Милутин Кукањац отворено признао да у Сарајеву постоје паравојне формације.

- Ја не кријем да постоје оружане формације у граду и друге врсте које ће можда искористити прилику да направе хаос. Немојте нас тјерати до зида. То неће водити ничему. Ми наравно, имамо начина, одупријећемо се без обзира на посљедице - рекао је Изетбеговић, а наводи се у транскрипту.

Српски члан Предсједништва СР БиХ Биљана Плавишић одговорила му је да барикаде које су никле широм БиХ и због којих је између осталог и одржана сједница Предсједништва, нису одговор на референдум.

- Ви добро знате да то није референдум српског народа зато што смо се ми изјаснили на плебисциту у новембру, али сматрамо да то јесте плебисцит друга два народа. Је ли ово начин, да се прво у Скупштини када се говори о расписивању референдума, заобиђе један народ који није за то и да се игнорише? И онда када је референдум завршен, да се да оцјена да је “БиХ суверена, независна Република”. Њена судбина је овим референдумом, на којем се није изјаснио један народ, малтене запечаћена - рекла је Плавшићева.

Представник Кризног штаба СДС-а Рајко Дукић затражио је да се одмах ухапсе убице које су дан раније убиле српског свата Николу Гардовића.

- Захтијевамо да се у току дана ухапсе починиоци гнусног злочина испред православне цркве на Баш чаршији, молим вас. Ми не желимо да се вјешају, тражимо да се ухапсе, поготово што се зна о којим људима је ријеч. Ја мислим да је то заштита управо интереса муслиманског народа да се злочинци, убице, изведу пред суд и осуде. Засметало нам је када се у саопштењу каже да “Предсједништво осуђује јучерашњи трагични инцидент у старом дијелу Сарајева, као и сваки други акт насиља”. Ово је ипак један специфичан догађај у специфично вријеме - рекао је Дукић.

Изетбеговић се сложио да треба ухапсити убице, али је покушао да релативизује убиство на Баш чаршији.

- Сваких мјесец-два погине по један-два човјека, па ми не направимо толико чудо. Схватите ситуацију каква је. Ужасно је то што се догодило, околности под којима се догодило. То је била свадба. То може само луд човјек. Ја, право да вам кажем, мислио сам да му је неко дао паре да то уради - рекао је Изетбеговић, подсјећајући да је изјавио и да је “то пуцањ у БиХ”.

Ипак, он је своју тадашњу искреност врло брзо довео у питање, јер је Рамиз Делалић - Ћело који је убио Николу Гардовића умјесто иза решетака врло брзо завршио на функцији једног од команданата бригада тзв. Армије РБиХ.

Према транскрипту, сједници су присуствовали чланови Предсједништва Ејуп Ганић, Биљана Плавшић и Фрањо Борас, а одсуствовали Фикрет Адбић, Стјепан Кљујић и Никола Кољевић. Присуствовали су и предсједник и потпредсједник Владе СРБиХ Јуре Пеливан и Мухамед Ченгић, министар и замјеник министра унутрашњих послова Алија Демиустафић и Витомир Жепинић, те представник Кризног штаба СДС-а Рајко Дукић.

Ко је смијенио Хасана

Командант Друге војне области генерал Милутин Кукањац говорио је да је 2. марта 1992. године обилазио јединице ЈНА и да је морао проћи барикаде.

- Био сам и на муслиманској и на српској у Рајловцу. Врло су екстремни и једни и други. Ја наиђем на барикаду Муслимана. Ко је шеф? Ја сам Хасан. Добро Хасане, шта је? Каже они тамо поставили, ми овдје поставили. Каже, генерале, војска је изашла из касарне и укопава се горе на брду. Прво, ја одмах знам да то није тачно, али одем тамо, има ли ишта, нема. Хајде доведите Хасана и увјерим Хасана. Увјери се Хасан стварно да нема. Кад сам се вратио, опет ме зауставише. Питам гдје је Хасан, кажу смијенили смо га. Зашто? Кажу зато што је ишао код вас тамо. Једва ме пропустише - говорио је Кукањац.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана