Избор насљедника Џакуле и Лучића води у нове блокаде
БАЊАЛУКА - Бошњачки министри у Савјету министара зауставили су расписивање конкурса за именовање директора Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, иако је Мири Џакули истекао мандат, а и даље је на чекању потврда смјене Милоша Лучића са позиције министра за људска права и избјеглице, што указује на то да је на помолу нова блокада у процесу именовања на нивоу БиХ, која би могла да се одрази и на друга питања.
Полемика о томе ко треба да наслиједи Џакулу у УИО БиХ се води још од лани, а након што су своје аргументе зашто та позиција треба да припадне бошњачким и хрватским кадровима изнијели функционери СДА и ХДЗ-а БиХ, реаговао је и предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија (СНСД). Он је оцијенио да је вријеме да у ту директорску фотељу сједне српски кадар, јер од настанка УИО ниједном Србин није био на њеном челу.
Обавјештење о истеку мандата директора УИО БиХ и покретању процедуре за избор и именовање новог била је једна од тачака на дневном реду сједнице Савјета министара прошле седмице. У саопштењу након засједања је истакнуто да уз седам гласова за и три против у другом кругу гласања није постигнут консензус о расписивању конкурса за ту позицију.
Тегелтија је потврдио за “Глас” да су Бошњаци гласали против.
- Они тврде да нема консензуса о томе коме ће припасти то мјесто. Сигурно је да ћемо наставити преговоре - истакао је Тегелтија, који је подсјетио да је ово именовање дуго у блокади и да нема везе са осталим дешавањима.
Једно од тих дешавања је и смјена Лучића са позиције министра. Иако је она недавно изгласана у Представничком дому Парламента БиХ, што је од посланика због раскида коалиционих односа између ДНС-а, затражио управо Тегелтија, та процедура није завршена у Дому народа. Речено је да су потребне додатне консултације, а из српских странака су указивали да је СДА почела са условљавањима ко може, а ко не на Лучићеву позицију.
Саговорник “Гласа” упућен у преговоре водећих политичких странака каже да би посљедња дешавања, нарочито када је ријеч о именовању насљедника Милоша Лучића на позицији министра за људска права, могла да поремете и разговоре тих партија о законима које од БиХ тражи ЕУ.
- Било је кочница након сједнице Дома народа на којој није завршена Лучићева смена, али очекујем наставак разговора - истакао је наш саговорник.
Предсједавајући Српског клуба у Представничком дому Парламента БиХ Ненад Стевандић, с друге стране, поручује да је најтрагичније то што Срби најчешће буду “закинути”.
- У Управи за индиректно опорезивање, од када постоји, Србин није био на мјесту директора, а били су по неколико година кадрови из реда Бошњака и Хрвата. И у многим другим институцијама у статусу вршиоца дужности су појединци у недоглед, а Срби су ти који први треба да попусте. То је слика и прилика БиХ. Једина нормална политика је све или ништа, јер је јасно да је од парцијалних преговора о позицијама Српска на највећем губитку - сматра Стевандић.
Проблеми су присутни и у поступку именовања челника у Обавјештајно-безбједносној агенцији (ОБА) БиХ, јер СДА инсистира на томе да и даље буде Осман Мехмедагић, познатији као Осмица, упркос аферама. Са бошњачким и хрватским званичницима нисмо успјели да ступимо у контакт.
Већине по потреби
На питање да ли би трзавице у вези са именовањима могле да се одразе и на преговоре странака о законима који треба да дођу на дневни ред, Ненад Стевандић је оцијенио да је БиХ само декларативно на европском путу.
- У европским земљама не постоји оволика манипулација о имплементацији изборних резултата и о томе да, практично, постоје двије парламентарне већине. Са једном бирате чланове Централне изборне комисије, а са другом министре - закључио је Стевандић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
