Има ли живота послије короне

Дарко Момић
Има ли живота послије короне

БАЊАЛУКА - Док власти и политичари у цијелом свијету црпе посљедње ресурсе за јачање здравственог сектора и борбу против пандемије коју је изазвао вирус корона, економисти се већ баве посљедицама које ће ова глобална пошаст оставити на економију и привредне токове.

И сви су сагласни око двије ствари, а то је да су у овом тренутку незахвална било каква прецизнија предвиђања и прогнозе, поготово зато што је кобни вирус тек почео да узима маха на територији најјаче свјетске економије - америчке. Али сви су сагласни и око тога да ће посљедице осјетити цијели свијет, јер су епидемиолошке мјере које су до сада предузимале све земље значајно утицале на смањење привредних активности и већ изазвале дефиците у буџетима. Када је ријеч о БиХ, глобална пандемија је на површину избацила питање Централне банке БиХ и њене евентуалне улоге у превазилажењу сасвим извјесних економских проблема. Угледни економски стручњаци објашњавају да Централна банка БиХ, упркос увријеженом мишљењу лаика, па и појединих политичких званичника, нема улогу, ни могућност за озбиљну монетарну интервенцију. Ипак, оно што већина економиста избјегава отворено да каже, а политичари да признају јесте да у БиХ не недостаје новчаних средстава, јер комерцијалне банке имају неколико милијарди марака вишка које држе у Централној банци, али у БиХ нема привреде којој та средства могу да пласирају.

Професор Економског факултета на Палама Марко Ђого, говорећи о ЦББиХ, прво истиче да руководећи кадар и запослени у тој институцији не раде ништа посебно да би били вишеструко боље плаћени од оних у министарствима финансија, УИО БиХ, јавним универзитетима и другим “уваженим” институцијама, а када је ријеч о функционисању, он каже да ЦБ БиХ функционише по принципу обичне мјењачнице, али истиче да је то добро.

- Да треба да функционише по сложенијим принципима вјероватно бисмо одавно имали хиперинфлацију, узимајући у обзир намјере наших политичара, али и рапидно опадање квалитета руководећег кадра и обичних службеника у овој институцији који све чешће потичу из миљеа контроверзних високошколских институција - каже Ђого.

Расподјела добити

Да би се објаснило чиме се у ствари бави ЦБ БиХ, он каже да је најбоље запитати се шта у овако кризним временима ова институција може да учини за привреду и друштво, истичући да одговор тражи да се размотре три ствари, а то су питање обавезних резерви, питање расподјеле акумулиране добити и питање инвестиционе политике.

- Прва иницијатива која се појавила након почетка кризе била је да ЦБ треба да спусти, односно преполови стопу обавезних резерви са 10 на пет одсто и тиме повећа ликвидност банака, што је у основи оно што раде и друге централне банке. Међутим, да ли ће ова мјера дати резултата зависи од тога шта ће банке да учине са тим новцем. Тренутно, комерцијалне банке у БиХ располажу са  3,1 милијарду КМ вишка резерви које чувају код ЦБ, а спуштањем стопе обавезних резерви на пет одсто тај вишак би порастао на 4,4 милијарде КМ. Идеја да ће комерцијалне банке, у кризним временима када сви виде ризик и тамо гдје га нема и када се сви устежу да инвестирају и ондје гдје би иначе инвестирали, почети масовно да одобравају кредите привреди погођеној кризом, крајње је нереална - каже Ђого.

Ипак, он истиче да таква мјера може имати други ефекат, а то је да би у ситуацији када ће се буџети сигурно наћи у дефициту, смањење стопе обавезних резерви, комбиновано са растом негативне каматне стопе коју ЦБ зарачунава комерцијалним банкама, могло да потакне банке да кредитирају државу, која би тиме могла избјећи задуживање на иностраним финансијским тржиштима и код ММФ-а.

- Што се тиче другог питања и расподјеле акумулиране добити Централне банке, можда је добро што ЦБ то није чинила у протеклим годинама како би то учинила управо сада када су буџетима та средства најпотребнија. Поставља се само питање колико добити ЦБ треба или може да расподијели својим власницима, тачније ентитетима у БиХ. Будући да ЦБ не чува девизне резерве у подруму већ их је инвестирала у првокласне Хартије од вриједности на инотржиштима, она мора да има капитал (амортизер) у случају да вриједност тих актива у које је инвестирала опадне. Тај амортизер не мора да буде велики, али универзално је правило да износи око пет одсто вриједности монетарне пасиве. Како су наше девизне резерве на крају трећег квартала 2019. године, што је посљедњи расположив податак, износиле 11,6 милијарди КМ, то значи да би капитал ЦБ требало оставити на нивоу од 580 милиона КМ. Пошто је на крају тог квартала капитал ЦБ износио 970 милиона КМ то значи да је могуће расподијелити до 390 милиона КМ, од којих би Републици Српској у складу са власничким удјелом припало 40 одсто - објашњава Ђого.

Угледни економиста из Бијељине Славиша Раковић каже да је Централна банка БиХ у незавидној ситуацији што се тиче генерисања прихода. И он објашњава да се средства девизних резерви ЦБ пласирају у оквиру инвестиционог портфеља који се састоји од готовине у страним банкама и хартија од вриједности са најбољом ознаком инвестиционог ранга.

- Такав инвестициони портфељ тренутно носи трошак на позицији готовинских депозита и принос на хартијама од вриједности. На тај начин ЦБ остварује врло скромне приходе, тако да је само помињање идеје да би се неки вишак, односно добит, могао пренамијенити за буџет, потпуно нематеријално или народски речено небитно - каже Раковић.

Према његовим ријечима, прво треба разбити заблуду о средствима обавезне резерве и средствима изнад обавезне резерве као средствима Централне банке.

- Тачно је да ЦБ управља тим средствима, али једини власник тих средстава су комерцијалне банке. Дакле, средства изнад обавезне резерве ни на који начин не могу бити ангажована, осим преко комерцијалних банака, а разлог је једноставан - ЦБ та средства мора дозначити комерцијалним банкама на први позив, а зато и наплаћује пенале на та средства - каже Раковић.

Он објашњава да комерцијалне банке држе вишак средстава у ЦБ и плаћају негативну каматну стопу, односно “пенале” зато што им је сљедећа опција још скупља, а то је да их држе на рачунима иностраних банака.

- Такође, банке не могу пласирати цјелокупан износ ових средстава, јер морају да обезбиједе текућу ликвидност, тако да са импресивних неколико милијарди марака долазимо на далеко нижи износ “расположивих” средстава. У суштини, банке би имале више простора за пласмане искључиво уз кредитну подршку из иностранства. Садашње пословање банака које се темељи на расту домаћих депозита има ограничену динамику, а ни снижење стопе обавезне резерве не треба потезати прије добро измјерених потреба - оцјењује Раковић.

Математика

На питање шта нас чека након што прође ова епидемиолошка ситуација и на који начин ЦБ може да помогне, он каже да се прво мора узети у обзир да је извјесно говорити о року од 90 дана ванредних мјера у циљу спречавања ширења епидемије.

- Напори власти и привреде у овом периоду треба да буду усаглашени, а све у циљу одржавања нивоа привредне активности на највећем могућем нивоу. Наравно, нису све дизгине у нашим рукама, па је сасвим неизвјесно како ће извозни сектор привреде дјеловати унутар ових 90 дана. Треба нагласити, да као посљедица донесених мјера, слиједи замрзавање активности неколико сектора привреде, угоститељство, туризам, услуге, некретнине, што ће довести до привременог отпуштања барем 40.000 запослених. У том смислу се мора наћи рјешење како да се обезбиједе приходи за таква лица, уз још толико социјално угрожених - каже Раковић.

Он каже да нека базична математика указује да би требало обезбиједити 100 милиона марака да се премости наредних 90 дана и обезбиједе минимална примања за ове случајеве, што треба да буде један од врхунских приоритета.

- Не морам нагласити да се апсолутно мора обезбиједити пољопривредна производња, те да се покуша засијати више него прошле године. То је од суштинског значаја. Очекивао бих, такође да Привредна комора и Влада направе тијело које би, континуирано прикупљало информације са терена и гасило пожаре. Комбинација мјера фискалног растерећења, мораторијума на обавезе и буџетских и ИРБ средстава, на овакав рок била би сасвим довољна. Такође, у наредних 90 дана треба обуставити све неесенцијалне јавне набавке, прерасподијелити један квартал буџета, ако не и полугодиште и усмјерити у здравство, снабдијевање становништва и слично - поручује Раковић.

Он истиче да се суочавамо са потпуном неизвјесношћу и каже да би давати прогнозе и одговоре на питање шта послије короне било храбро, али и врло неодговорно.

- Углавном све се своди на два сценарија. Или ће свјетска привреда брзо покренути замајац, уколико све ово не пређе 90 дана, те имати и значајан раст или ће доћи до историјске рецесије ако је систем имао болести и прије пандемије, па као и појединци може да подлегне или да се дуго лијечи - закључује Раковић.

Економиста и дипломата Драшко Аћимовић каже да су економске посљедице велике трагедије изазване вирусом корона већ сада видљиве, а период који је пред нама донијеће проблеме које ни најмоћније државе свијета нису у стању да ријеше са својим значајним финансијским ресурсима.

- Говори се о хиљадама милијарди које се дају за помоћ привреди и као помоћ државама и то само да се покуша премостити ова ситуација. Међутим, то доводи до других ланчаних реакција и посљедица,  попут инфлације, тако да говорити о неким стварним везаним економским параметрима и очекивањима, било би потпуно неозбиљно - каже Аћимовић.

Он оцјењује да су свјетске берзе у тоталном хаосу и да нема сигурног уточишта за капитал, истичући да је чудно да вриједност злата, као ни других племенитих метала, није расла, што се обично дешавало приликом берзанских падова.

- Паралелно је почео “нафтни рат” између Саудијске Арабије и Русије који је цијену нафте спустио на најнижи ниво у посљедњих 20 година, са потпуно неизвјесним даљим кретањем. Свијет више није исти и никада неће бити и ко год мисли другачије је у великој заблуди. Поготово они који пропусте да се прилагоде новој реалности - оцјењује Аћимовић.

Према његовим ријечима, ми не можемо утицати на ствари које се дешавају у свијету, али можемо код нас и сада је вријеме да урадимо све што можемо и много брже него што смо по свом менталитету навикли.

- Прво што морамо направити су пројекције нових буџета на свим нивоима, јер су стари буџети потпуно нерелеватни у ситуацији која је за мјесец дана срушила било какву наду да ће приходи бити на планираном нивоу. Поготово у нашим условима када немамо озбиљне буџетске резерве и у којима држава живи “од мјесеца до мјесеца”. Налазимо се у ванредном стању и тако се мора дјеловати. Хитно треба усвојити нови, реални буџет на нивоу БиХ како би се могли направити ребаланси свих других буџета. Од Републике Српске и Федерације БиХ, преко кантоналних до локалних, као  и предузећа у јавном власништву - каже Аћимовић.

И он на крају оцјењује да је апсолутно некоректно давати било какве економске савјете, прије него видимо шта се заиста дешава са финансијама, истичући да је вријеме да схватимо да времена нема и да је реална слика најважнија.

Инфлација

Говорећи о инвестиционој политици Централне банке БиХ, Марко Ђого каже да је инвестициону политику у име ЦБ некада водила Банка за међународна поравнања, али да она већ годинама има властити инвестициони комитет који одлучује у шта ће бити инвестиране девизне резерве.

- С времена на вријеме јави се идеја да би дио или сва та средства требало да инвестира у домаће ХоВ. Посебно је актуелна идеја да се тим средствима граде аутопутеви и слично. Међутим, реализација ове идеје тешко би подрила постојање система валутног одбора и нестало би највеће користи коју је БиХ имала од овакве Централне банке у протекле 23 године - цјеновне стабилности. Не треба занемарити чињеницу да БиХ спада у сами свјетски крем земаља са најнижом инфлацијом, а да је тако нешто лако уништити, а тешко изградити - каже Ђого.

Оптимизам

Славиша Раковић се нада да ћемо, уколико добро пребродимо 90 дана, макар са периферије учествовати у европским средствима за стабилизацију економије.

- И до сада смо добијали такву помоћ, али морамо извући и неке лекције из ранијих криза. Није све у стабилизацији буџета или банкарског сектора. Мораћемо додати нагласак на привређивање и инвестиције. Да се мало нашалим, уколико будемо прозивали растрошнике и корупционаше, као што сада прозивамо заражене и људе у изолацији, можда појачамо одговорност, а уколико будемо одговорни према себи, као што смо у овој ситуацији, имамо разлога за оптимизам - сматра Раковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана