Или реформа Института за нестала лица или катанац

Ведрана Кулага
Или реформа Института за нестала лица или катанац

БАЊАЛУКА - Судбина Института за нестала лица БиХ је кључна прича коју ће морати да отвори нови министар за људска права и избјеглице БиХ, чим ступи на дужност, јер та важна институција мора да буде или реформисана или укинута.

На то су јуче указали званичници Републике Српске упућени у ту област и стање у Институту за нестала лица за које кажу да, нажалост, није од јуче, али и да нема више времена за чекање јер вријеме узима свој данак.

Појединим члановима руководства Института за нестала лица БиХ мандати су истекли прије готово десет година, други су чланови Привременог управног одбора, а у РС све гласније истичу да та институција није урадила повјерене задатке и да су пропали сви покушаји да се врати на прави пут.

Наглашавају да ће судбина института морати да буде прво у низу питања о којима ће се бавити нови министар за људска права и избјеглице БиХ када буде именован, јер та фотеља једина још, због додатних консултација међу политичким партијама, није попуњена у новом сазиву Савјета министара, који је почео са радом крајем прошле године.

Савјет министара је, наиме, уз сагласност другог суоснивача, Међународне комисије за нестале, донио одлуку о формирању Привременог управног одбора 2016. године, а и ревизори су у најновијем извјештају оцијенили да је статус "Привремени управни одбор" неуобичајен, те да постоји ризик у погледу одлука које произлазе из рада тог тијела и успореног реаговања на битна питања.

Посљедњи покушај реорганизације Института за нестала лица заустављен је прије неколико година непосредно пред постизања договора који је, како тврде из Српске, био извјестан, али је прво изигран од стране представника из ФБиХ, а потом и са нивоа БиХ. Најважнија је, како су истицали чланови радне групе из РС, ентитетска заступљеност, односно да чланови Управног одбора института и Колегијума директора буду бирани из РС и ФБиХ.

Предсједник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић нагласио је да, у складу са законом, не постоји нешто што се назива Привремени управни одбор.

- Овакав, привремени, наводно функционише већ годинама, а чини се да то није привремено. Када у потпуности буде конституисан Савјет министара, мора се отворити прича о управљачкој структури института и завршити оно што је почело још 2015. године - рекао је Којић. 

Да је потребно покренути ствари са мртве тачке, сматра и предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС Вељко Лазић. Најавио је да би руководство те организације у наредном периоду требало да одржи састанак са предсједавајућим Савјета министара Зораном Тегелтијом.

- Став Републичке организације је да институт мора бити реформисан или укинут. Ако дође до његовог реформисања, захтијеваћемо да се у његовом раду више акцента стави на тражење несталих Срба у БиХ - рекао је Лазић.

Република Српска још потражује око 1.600 несталих бораца и цивила, док се у три спомен-костурнице у Српској још налазе посмртни остаци око 600 ексхумираних неидентификованих лица. Из Српске годинама упозоравају да је процес тражења несталих Срба у застоју након формирања Института за нестала лица БиХ 2008. године, те да би тражење несталих до сада било скоро завршено да је процес остао у надлежности ентитетских комисија.

Нови члан

Министарство за људска права и избјеглице БиХ припремило је приједлог о измјени одлуке о формирању привременог Управног одбора Института за нестале особе. Према доступним подацима, нови члан би требало да буде Горана Крталић, која је запослена у Савјету министара БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана