Игор Гавран, економски аналитичар: Европа сама себи направила проблем

Вељко Зељковић
Игор Гавран, економски аналитичар: Европа сама себи направила проблем

Готово је извјесно да ће доћи до новог раста каматних стопа у еврозони, јер то исто чине Банка Енглеске и америчке Федералне резерве, што ће се онда ланчано одразити и на висину камата у комерцијалним банкама, кредите и штедњу, али и ниво привредних активности у земљама Европске уније.

Каже ово за “Глас Српске” економски аналитичар Игор Гавран осврћући се на упозорења из Европске централне банке (ЕЦБ) да посљедње повећање камата није успорило раст инфлације, те да је стога неопходно једно “велико подизање”, како би се зауставио и колико-толико обуздао тренутни раст цијена. 

- Чим позајмице постају скупље, нормално је онда да се то негативно одрази и на банкарски сектор. Наравно, то ће онда довести и до већег пада привредних активности и рецесије. Она је све већа и уколико не буде адекватних мјера, то би могло постати баш велики проблем за поједине земље из Европске уније - истакао је Гавран.

ГЛАС: Колико ће ову ситуацију у еврозони закомпликовати чињеница да би испоруке руског гаса у Европу у августу могле пасти на историјски минимум?

ГАВРАН: Реално гледајући, већину проблема с којим се Европа данас сусреће она је, у ствари, сама себи направила. Мислим, јасно је шта би њима сада највише помогло да изађу из ове тешке ситуације, то је да се укину санкције Руској Федерацији. Ово би ријешило све проблеме, помогло би њима, али и нама. Али, исто тако, знамо да до тога неће доћи због геополитике. Стога ће с приближавањем зиме доћи до додатних поремећаја унутар Европске уније. Додуше, рецесија има и својих позитивних страна, јер када она завлада, цијене падају.

ГЛАС: Све ово што се дешава око ЕЦБ-а и раста цијена прелијева се, нажалост, и на ове наше просторе. Чека ли и нас тешка јесен и зима?

ГАВРАН: Наша предност у односу на Европску унију јесу енергенти. Имамо довољне количине електричне енергије. Цијена је и даље повољна. Немамо проблема ни са набавком гаса. Њега плаћамо по много нижим цијена од оних које други плаћају. Дакле, ово су неки елементи због којих је БиХ у повољнијем положају од неких европских земаља. Али, пошто смо увозно оријентисани, сваки раст цијена у Европској унији прелије се и на наше домаће тржиште. Ту прије свега мислим на гориво и основне животне намирнице.   

ГЛАС: Колика је код нас инфлација, те када би њен пик могао бити?

ГАВРАН: Када су питању прехрамбени производи, говорило се о расту од око 20-ак процената, а када је просјечна, мислим да се она креће око 14 одсто. Када је ријеч о врхунцу инфлације, када би до њега могло доћи, желим да вјерујем да је он прошао. Али, бојим се да и даље постоје велики ризици. Видимо сада и ову сушу, која ће сигурно довести до раста цијена и поскупљења пољопривредних производа. Наравно, ту су и нове пријетње са разним новим круговима санкција. Да закључим, ништа није сигурно и тешко је предвидјети.

Економске мјере

ГЛАС: Како да се домаће власти изборе са растом цијена, може ли се то само кроз повећање плата?

ГАВРАН: Они су до сада повећали плате само себи. И можда је позитивна ствар за нас, јер они у ствари нису ништа урадили. Друге земље, народски речено, испуцале су сијасет неких економских мјера, али и даље су у проблему и кризи. Ми још нисмо ништа, што значи да и даље имамо простора да се учини нешто. Да ли је то суспензија акциза, смањење стопа ПДВ-а... Да се помогне привреди и социјално угроженим. Значи, пуно је мјера које смо ми давно требали спровести, али нисмо. Вријеме је да то коначно урадимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана