И наредне године у БиХ стиже 25.000 миграната

БиХ је, за већину пристиглих миграната из високоризичних земаља, али и других дестинација, требало да буде транзитно подручје на путу ка крајњем циљу, односно ЕУ, али је добар дио њих остао “заробљен” у БиХ, односно на подручју Унско-санског кантона.

Надлежне службе готово сваки дан биљеже прилив нових миграната, који на све начине покушавају да се домогну Хрватске, али не успијевају у томе, као што ни домаће институције не успијевају да зауставе њихов долазак.

Да би актуелна ситуација и проблеми могли да се наставе и идуће године, упозорено је у нацрту програма рада Службе за послове са странцима БиХ за 2020. годину. У Служби тренутно, како су навели, ради 236 особа, које су распоређене по секторима, теренским центара и Имиграционом центру, а један од циљева је ефикасан механизам управљања миграцијама.

На реализацију програма рада Службе за 2020. годину могу, како су навели, утицати проблеми и ризици који су, између осталог, повезани са наставком повећања броја миграната као посљедица развоја мигрантске кризе усљед затварања граница Мађарске и Хрватске, те њиховог преусмјеравања преко територије БиХ.

- Тиме ће се наставити многоструко увећање обима послова у теренским центрима уз границу са Црном Гором, Србијом и Хрватском, као и теренским центрима у унутрашњости. У недостатку људских и материјалних капацитета Служба ће, због саме обимности и сложености проблема са којима се сусреће, бити принуђена да врши неопходно преструктурирање постојећих капацитета с циљем рјешавања наведене проблематике, због чега поједине планиране активности неће постизати циљане вриједности - наведено је у плану рада.

Остаје, додају, недоумица да ли постоји корелација између миграционих трендова, односно да ли су напори да управљају миграционим таласом преусмјеравањем капацитета постали узрок настанка неких нових пријетњи.

Директор Службе за послове са странцима БиХ Слободан Ујић каже за “Глас Српске” да је јасно да ће и наредне године бити борбе са тим миграцијама, као и ове и претходне.

- Тешко је дати процјене ако гледамо глобалну ситуацију у вези с мигрантима и када знате да на територији Турске има више од три милиона избјеглих и расељених, међу којима су и они који су отишли из земаља захваћених ратом, али и велики број економских миграната, којих је и у БиХ између 85 и 90 одсто. Не избјегла и расељена лица. Лани смо имали око 25.000 регистрованих миграната, а и за наредну се може очекивати тај тренд. Ти миграциони токови сигурно неће престати. Ако Хрватска уђе у Шенген, сигурно ће бити јача граница и контрола - рекао је Ујић. 

О стању у овој области требало би да буде расправе и на сједници Савјета министара БиХ у техничком мандату која је заказана за сутра. На дневном реду су материјали Министарства безбједности БиХ, односно информација са свеобухватним планом мјера и активности за ефикасно управљање кризом, те приједлог споразума о пружању помоћи и оперативној сарадњи у надзору границе.

Теренски центри

Служба за послове са странцима покрива цијелу БиХ, а у материјалу истичу да су на бројним локацијама смјештени у изнајмљеним просторијама.

- Узевши Службу као цјелину, а имајући у виду да је од укупно 16 теренских центара њих 12 смјештено у изнајмљеним просторима, који најчешће нису адекватно прилагођени потребама њиховог рада, сматрамо да и у идућем периоду треба сагледати могућности да Савјет министара покуша пронаћи новац за обезбјеђење пословних простора у власништву БиХ - наведено је у припремљеном програму рада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.