Хрватски академици траже да се одрекнемо хидроелектрана
САРАЈЕВО - Приликом преговора с БиХ о њеном евентуалном уласку у ЕУ, Хрватска треба да инсистира на седам кључних ствари, од којих је једна конститутивност Хрвата, друга - трећи ентитет, а трећа питање градње енергетских објеката на ријеци Дрини и сливу у Неретве.
Наводи се ово у документу Хрватске академије знаности и умјетности (ХАЗУ) који је протеклих неколико дана изазвао праву буру у јавности, а поготово у Србији, а у којем се говори о “заштити хрватских националних интереса приликом преговора с БиХ, Црном Гором и Србијом у погледу њиховог уласка у ЕУ”.
Како се наводи у овом документу, а у дијелу који се односи на БиХ, ХАЗУ сугерише руководству Хрватске да посебну пажњу обрати на разграничење у Малостонском заливу (Пељешки мост) - острва Вели и Мали шкољ те Понта Клек. Истакли су како је поново неопходно актуелизовати и потребу поштовања преузетих обавеза из потписаних споразума и договора о заштити права Хрвата, а што подразумијева неометан повратак и слободно располагање својом имовином.
Затражено је и да се, како су истакли, призна “права и ослободилачка улога Хрватске и Хрвата у успостави и одбрани БиХ”, али и да се престане с лажним оптуживањем Хрвата пред судовима, обезбиједи равноправност хрватског народа, односно трећи ентитет, а што, према мишљењу хрватских академика, подразумијева сва права која из тога произлазе - равноправност хрватског језика и слобода дјеловања хрватских медија и културних институција.
Као највећи изазов означена је борба за конститутивност хрватског народа у БиХ, уз опаску како је хитно потребно спријечити “насилно утјеривања Хрвата у заједницу која гази њихова елементарна људска и колективна права”.
- Треба им обезбиједити савремене механизме заштите виталних интереса, а по сваку цијену избор хрватског члана Предсједништва БиХ и избор чланова у Представнички дом и Дом народа, како Парламента БиХ, тако и ФБиХ. Без тога, као поданике их се присиљава да напуштају вјековна пребивалишта на историјском хрватском етничком простору - наводи се у овом документу достављеном на адресу хрватског предсједника и премијера.
Хрватски академици су на крају поручили и како током ових преговора са БиХ треба инсистирати на смањењу “негативних утицаја” у случајевима градње стратешких енергетских објеката од стране Српске - ХЕ “Фоча, “Бук Бијела”, “Викоч”, “Паунци”, “Сутјеска”, “Мрсово” и “ХЕ на Дрини”, јер, како сматрају, њихова градња доводи у питање заштиту слива “ХЕ Дубровник”, слива Неретве и “ХЕ Чапљина” на Неретви.
Према ријечима помоћника министра за енергетику у Влади Републике Српске Милана Баштинца, став хрватских академика, а посебно у дијелу који се тиче изградње нових хидроелектрана, изненадио га је и затекао.
- Није ми јасно какве везе има градња “ХЕ на Дрини” или “Мрсово” са Хрватском. Да су то учинили из Црне Горе, па хајде, схватио бих некако. Невјероватно, немам коментара - истакао је Баштинац поручујући да би хрватској академској заједници било боље да се бави проблемом “Трговска гора”.
“Мит о Јасеновцу”
Када је ријеч о Србији, хрватски академици сматрају да је властима у Београду европски пут потребно условити “одрицањем великосрпске пропаганде, јасеновачког мита и односа према Алојзију Степинцу”. На списку је и питање границе на Дунаву која је, према мишљењу хрватских академика, погрешно одређена. На крају су констатовали како постоји и “потреба дефинисања Српске православне цркве у Хрватској”. Када је у питању Црна Гора, они сматрају да треба тражити загарантоване мандате Хрватима у Скупштини Црне Горе, али и плаћање ратне штете.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
