Гробнице пркосе негаторима злочина
БАЊАЛУКА - Спомен-подручје Доња Градина, само по себи, непобитан је доказ усташког злочина геноцида у доба Независне Државе Хрватске (НДХ) и једноставно пркоси свима који покушавају да умање и злочин и број жртава. Изградњом меморијалног центра постаће полазиште свих истраживања и још јачи чувар сјећања на невино страдале.
Поручила је то за “Глас” директорка Јавне установе “Спомен-подручје Доња Градина” Тања Тулековић, додајући да је на помолу пројекат од националног значаја те да је од изузетне важности потврда да ће на њему радити Српска и Србија.
Логор Доња Градина је оформљен 1942. године у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан до завршетка Другог свјетског рата 1945. године и слома НДХ. Прича о изградњи меморијалног центра озбиљније је отворена крајем 2018. године на једном од састанака највиших званичника Републике Српске и Републике Србије.
Тада је објелодањено да је једна од идеја да то буде парк сјећања, едукације о том страдању, али и парк мира јер је то једино могуће у овом тренутку. С партнерима у том пројекту ће, како је речено, бити коришћене најмодерније технологије и презентације које ће бити разумљиве и младој генерацији и генерацијама које тек долазе да би сачували сјећање на оно што се дешавало на подручју Доње Градине.
Замишљено је да цијели простор Доње Градине буде интегралан, да докаже и покаже страдање и намјеру НДХ да изврши геноцид над Србима, да једну трећину убије, једну протјера, а једној трећини промијени вјеру, уз посебну напомену да је унутар комплекса био и логор за дјецу.
Страдали
500.000 Срба
40.000 Рома
30.000 Јевреја
20.000 дјеце
127.000 антифашиста
Изградња меморијалног центра на том подручју била је тема на посљедњем састанку предсједника Републике Српске Милорада Додика, српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић с предсједником Србије Александром Вучићем у Београду ове седмице. Потврђено је да ће у то бити уложене десетине милиона евра и да ће бити формиран посебан тим људи из Српске и Србије, а и премијерка Ана Брнабић поручила је да ће се у мандату нових влада Српске и Србије почети изградња меморијалног центра Доња Градина што је дуг који имамо према прецима и потомцима.
- Изградњом меморијалног центра одаћемо, прије свега, на достојанствен начин почаст невино страдалим Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. На том локалитету су масовне гробнице које о свему свједоче. Ипак, требало би да на том подручју имамо садржај попут музеја, образовног центра и томе слично. Спомен-подручје Доња Градина ће, када све то саградимо, бити регионални центар за истраживање усташког злочина геноцида и позиционирати се на мапи свјетских меморијала - истакла је Тулековићева за “Глас”.
Распад СФР Југославије утицао је и на спомен-подручје Јасеновац. Некада јединствен Меморијал подијељен је на два - Спомен-подручје Јасеновац у Хрватској и Спомен-подручје Доња Градина у Српској, односно БиХ.
Правни статус Спомен-подручја Доња Градина ријешен је 1996. године када је Народна скупштина донијела Закон о Спомен-подручју Доња Градина, а тек 2002. године основана је Јавна установа “Спомен-подручје Доња Градина” са циљем да чува успомену на жртве концентрационог логора Јасеновац, да истражује и научно презентује усташки злочин геноцида у логору Јасеновац и НДХ те да одржава простор Меморијала.
Изложбе
Тања Тулековић је казала да раде све што је у њиховој моћи да би сачували сјећање на стравична страдања, али на том путу прате и могућности које се данас нуде, у вријеме модерних технологија и бржег преноса информација до посјетилаца. Много искуства, како је додала, имају с мултимедијалним изложбама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
