Гранични спорови са Србијом и Хрватском остају на чекању

У извјештају о раду Државне комисије за границу БиХ за прошлу годину, који је усвојен на посљедњој сједници Савјета министара БиХ, наводи се да су са представницима Србије одржане двије сједнице заједничког тијела, односно Међудржавне дипломатске комисије, али да није постигнут договор о отвореним граничним питањима.

Да ће се на напредак још дуго чекати говори и дио извјештаја у којем се наводи да је са Србијом договорено да се уради приједлог пословника о раду међудржавног радног тијела и приједлог текста уговора о граници између БиХ и Србије.

Дужина границе између БиХ и Србије износи 335 километара, а члан Државне комисије за границе БиХ из Републике Српске Ненад Бајић рекао је "Гласу Српске" да је спорно неколико локација.

- То су дијелови око хидроцентрале Зворник и Бајина Башта, дио пруге Београд - Бар који пролази кроз РС, те подручје међуријечја, односно локације око брана - рекао је Бајић.

Када се ради о граници са Хрватском у извјештају о раду Државне комисије за границе БиХ наводи се да је током прошле године одржан само један заједнички састанак надлежних тијела, те је закључено да су "обје стране сагласне да треба наставити даљи рад" без иједног конкретног приједлога за рјешавање отворених питања.

Дужина линије разграничења између Бих и Хрватске износи 1.001 километар.

- Са Хрватском су спорне територије код Неума, острва Мали и Велики Шкољ, те у Костајници. Дошло се до одређене фазе у преговорима и сада нико није спреман да мијења своје ставове. Очекујем да ће Хрватска због уласка у Европску унију показати веће интересовање за рјешавање питања границе - истакао је Бајић.

Један од највећих проблема у граничним споровима са сусједним земљама је дефинисање границе која пролази кроз центар Костајнице. РС се залаже да граница иде средином ријеке Уне, док Хрватска то не прихвата и дио града је укњижила у свој катастар.

Због дугогодишњег застоја у рјешавању ових питања становници Костајнице суочени су са бројним проблемима и апсурдним ситуацијама да живе у једној, а њиве обрађују у другој држави, што им свакодневно загорчава живот.

Начелник општине Костајница Марко Чолић рекао је да им граница у центру града представља огроман проблем.

- Почели смо изградњу неке врсте заобилазнице око града, али смо стали због проблема разграничења. Aко бисмо се уклапали у тренутна рјешења, заобилазница би била уз сам центар, што нема смисла - казао је Чолић.

Он је истакао да се мјештани због неријешених проблема са границом суочавају са невјероватним ситуацијама.

- Многи Срби имају земљиште недалеко од својих кућа, али не могу безбједно да га користе, јер за то морају да прелазе у другу државу. Увијек постоји опасност да хрватска полиција неког ухапси па води на саслушавање само зато што је прешао замишљену линију границе док је обрађивао своју земљу - нагласио је Чолић и додао да је срећа што добро сарађује са начелником хрватског дијела Костајнице који има разумијевања за проблеме становника.

Чолић је апеловао на институције БиХ да се што прије посвете овом проблему да би становници Костајнице могли живјети као и сви други.

Директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове РС Тихомир Глигорић рекао је "Гласу Српске" да не би било ових проблема да су власти на нивоу БиХ довољно укључене у то питање.

- Савјет министара и Министарство цивилних послова БиХ треба да обезбиједе услове за рад заједничке комисије за границе. Они не могу да обезбиједе ни финансијска средства за рад једне комисије која је од великог значаја. Без тога не може да дође до помака - рекао је Глигорић.

Он каже да ни Хрватска не жели у потпуности да отвори питање граница.

- Хрватска искључиво инсистира на свом захтјеву и тако блокира рад заједничког тијела за границе двије земље - истакао је Глигорић.

Он је додао да је проблем и што није формирана власт на нивоу БиХ, због чега предложени споразум са Хрватском још није ратификован.

Накнаде

Државна комисија за границу БиХ има девет чланова - по три представника из сваког народа.

Комисија, чији је оснивач Министарство цивилних послова БиХ, током 2010. године одржала је четири сједнице.

Поред комисије, на питањима маркирања границе ради и стручно тијело састављено од особа из геодетске струке. И чланови комисије и стручног тијела тврде да им никада нису исплаћене накнаде за рад.

Црна Гора

Највећи напредак остварен је са Црном Гором са којом БиХ има и најкраћу границу од 251 километра.

- Заједничко тијело је недавно одржало састанак и при крају смо дефинисања границе са Црном Гором. Био је споран један дио територије на подручју општине Фоча, али смо на добром путу да то ријешимо - рекао је Бајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.