Горан Милић: Руковао сам се с Кастром, за говорницом је био змај
Сарајево - Један од најистакнутијих и најпознатијих новинара у регији Горан Милић сматра како Кубу након смрт бившег предсједника Фидела Кастра очекује другачија судбина у којој ће највећу опасност представља очување социјалног мира и и навике једнакости по цијену иностраног задуживања.
Он је навео како је на Куби био пет пута док је бивши предсједник био у пуној снази и то 1975., 1976., 1978., 1979. и 1983. године.
"Једном сам се и руковао, за вријеме Самита несврстаних, 1979. године. Изблиза, није као на фотографијама или на филму. Чинио се нижим, стисак руке му је мекан, готово млохав, осмијех питом, без ичега театралнога. Помислио сам да би му добро дошла два купања и једно шишање", написао је Милић.
Како каже, кубански револуционар за говорницом је био змај, а присјетио се френетичног аплауз представника деколонизираних несврстаних држава и понеког узвика из клупа Латиноамериканаца - "rusos si, gringos no ".
"Да пријатељи, другови и господо, да, ми волимо Совјетски савез. Јер је уз нас, јер нам помаже. А сви ви, окупљени овдје, из Африке, Азије, Латинске Америке, реците ми, ако знате, иједан ослободилачки покрет који је Америка икада помагала...", говорио је тада Кастро.
Милић наводи да Куба није била сива и досадна као Совјетски блок, али је била још сиромашнија и с више увјереног једноумља.
"Све уз музику и плес. Једна лијепа Кастрова особина је што се није гиздао, 90 посто живота провео је у униформи без одличја, возио се у џипу, а мерцедесе које је привремено увезао за Самит несврстаних експресно је вратио након Конференције", наводи он.
Како каже, Кастро је комунист и просовјет постао присилно, из самообране јер Американци су могли поднијети што је свргнуо диктатора Батисту, али национализацију банака му нису опростили.
"Ускоро, нова Куба. Враћају се емигранти с Флориде. Приватизација. Корупција и криминал. Цивилно друштво. Десет политичких странака. Комунисти додају предзнак 'реформирани", па се, након изборног пораза, претварају у социјалдемократе. Приватне америчке школе. Хиљаде малих трговина које прождиру велики робни ланци. Ко се 'снађе', живи трипут боље. Ко мисли да ће све остати исто, живи лошије него данас. Десетине нових медија, радио и ТВ станице на којима се свађају око 'дефиделизације' и 'проамериканизације'. Највећа опасност: Чување социјалног мира и навике једнакости по цијену иностраног задуживања које ће се хаметице нудити. Једнога дана, часопис Тајм ће написати: Десет година након смрти Фидела Кастра, Куба се вратила у своје реалне оквире. Мале земље, ограниченога значаја", написао је Милић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
