Годишњица затварања "Силоса": Логораше тукли и мучили глађу и жеђу

"Силос" је био концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ од 1992. до 1996. године. Налазио се у пријератном силосу за жито у насељу Тарчин, сарајевска општина Хаџићи. Отворен је 11. маја 1992. године, а затворен 27. јануара 1996, односно два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума.
Лале напомиње да су га припадници муслиманске војске заробили 1992. године у породичној кући његове супруге у Хаџићима под изговором да треба да да изјаву у полицијској станици.

- Нажалост, моје испитивање је трајало више од годину, јер сам одмах из полицијске станице одведен у "Силос" гдје су ме у једној просторији у централном дијелу логора наставили да испитују и туку - прича Лале. Подсјећа да је у ћелији у "Силосу" био заточен заједно са 36 људи на простору од 50 квадрата, да су сједили и лежали на бетону и да су јели и вршили нужду.

- У ћелију су, углавном ноћу, упадали стражари, припадници муслиманске војне полиције и војске и тукли нас чиме су стигли. Било је пребијених ногу, руку, разбијених лобања, поломљених костију, отворених рана. Поред тога, били смо изложени патњи жеђи и глађу - свједочи Лале. Додаје да су  1992. многи муслимански војни и политички званичници долазили су у овај логор, а међу њима је било и странаца.

- Према свједочењу затвореника, и Алија Изетбеговић је долазио пред "Силос", јер су логораши преко пута логора направили хелиодром за спуштање хеликоптера којег је користио Изетбеговић - каже Лале.

Напомиње да Удружење логораша регије Бирач располаже подацима да је у логору "Силос" укупно убијено 28 Срба, јер је четворо заточеника преминуло непосредно након пуштања на слободу усљед посљедица мучења.

Он очекује максималне казне затвора у другостепеном поступку пред Судом БиХ за осморицу оптужених да су одговорни за овај злочин над српским лограшима.

Историчар Горан Латиновић рекао је да је логор "Силос" био само један у низу злогласних логора за Србе током рата у бившој БиХ.

Он је навео да су у логору "Силос" били утамничени Срби из околних села са подручја општине Хаџићи - Биоча, До, Раштелица, Оџак, Корча и Чешће, као и да је било заточеника из Сарајева.
Латиновић је додао да је најстарија жртва мучења у овом логору рођена 1908. године, а најмлађа 1970.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић рекао је да је у "Силосу" од 1992. до 1996. године било заточено око 600 српских логораша. Према његовим ријечима, шест логораша стријељано је на Игману приликом копања ровова, а остали су убијени или су умрли у логору од посљедица мучења, злостављања, болести и неадекватног лијечења.

- Од затварања логора до данас око 200 Срба је умрло од посљедица мучења, психофизичког злостављања и исцрпљености - рекао је Носовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.