Генерал Момир Зец о одлуци Тужилаштва БиХ да не спроводи истрагу за гранатирање Тузле: Лажне оптужбе морале пасти

Кривичну пријаву за гранатирање Тузле у периоду од 1992. до 1995. године коју је Тужилаштво БиХ одбацило након што је саслушало чак 150 свједока поднијела је 2007. године Фондација “Истина, правда, помирење”. Ова фондација на чијем челу је Јесенко Алић пријаву је поднијела против Миле Дубајића, Момира Зеца, Вељка Брајића, Милана Недељковића и Добрашина Прашчевића. Пензионисани генерал и бивши начелник Главног штаба ВРС Момир Зец каже за “Глас Српске” да није ни знао да је био предмет рада тужилаца док у медијима није објављено да је тужилаштво донијело одлуку о неспровођењу истраге, истичући да му је било јасно да лажне оптужбе нису имале никакве шансе и да су морале пасти, чим је видио против кога је све била поднесена кривична пријава.

- Генерал Милан Недељковић је био командант 17. корпуса ЈНА и са те дужности је склоњен одмах послије напада на колону ЈНА на Брчанској малти у Тузли, а Добрашин Прашчевић је био на служби у Генералштабу у Београду и пензионисан је прије било каквих ратних дешавања, тако да не знам на основу чега их је било ко доводио у везу са гранатирањем Тузле - каже Зец.

Он додаје да је пуковник Миле Дубајић био командант 2. мајевичке бригаде, а Вељко Брајић начелник штаба у тој бригади, који је прекомандован у 6. санску бригаду ВРС већ у мају 1992. године.

- Када се ради о мени лично, био сам командант Инжењеријског пука, а не мора нико бити војник или официр да би знао чиме се баве и чиме располажу јединице тог рода војске. Потом сам до друге половине 1993. године био командант 3. мајевичке бригаде, која је окончала рат, а да никада у свом саставу није имала артиљеријско оружје или тенковске јединице. Из тога је јасно да та кривична пријава нема везе са здравим разумом - категоричан је Зец.

Према његовим ријечима, нико од њега није узимао изјаву у вези са оптужбама за гранатирање, али је био на мети Кантоналног тужилаштва у Тузли пред којим је, како каже, дао исказ у вези са оптужбама за злочин у селу Корај, иако то село није било у зони његове одговорности и ниједан његов војник, а камоли јединица није била у Корају.

Он истиче да не зна зашто је Тужилаштву БиХ требало 15 година и да саслушава 150 свједока, али поздравља одлуку о обустављању истраге. Када је ријеч о тврдњама са српске стране да је одлука о обустављању истраге донесена зато што би истрага открила да је генерал Новак Ђукић неправедно осуђен за злочин на Тузланској капији, генерал Зец каже да је и то могуће, али да вјерује да је у случају кривичне пријаве Фондације “Истина, правда, помирење”, Тужилаштво БиХ, иако са закашњењем, донијело једину могућу одлуку.

- Што се тиче генерала Ђукића, он је частан официр који никада не би издао наредбу да се почини било какав злочин - каже Зец.

С друге стране и Јесенку Алићу из фондације која је поднијела пријаву смета што је тужилаштву требало 15 година да донесе одлуку на коју најављује жалбу.

- Сама чињеница да им је требало 15 година да донесе одлуку о неспровођењу истраге говори о стању у правосуђу у БиХ. Фондација ће као носилац кривичне пријаве свакако искористити право жалбе на овакву одлуку Тужилаштва, али опет је питање колико ћемо дуго чекати одговор - рекао је Алић.

Ивошевић

Милорад Ивошевић, шеф одбране генерала ВРС Новака Ђукића, који је осуђен на 20 година затвора за злочин на Тузланској капији, сматра да је Тужилаштво БиХ донијело одлуку о неспровођењу истраге за гранатирање Тузле, јер би истрага довела до откривања налогодаваца и извршилаца злочина за који је осуђен генерал Ђукић.

- Не постоје одлуке Тужилаштва и Суда БиХ које нас могу спријечити у захтјевима за обнављање поступка и доказивање коначне истине, јер је родитељима, пријатељима и читавој друштвеној заједници потребно рећи истину о страдању на Тузланској капији - рекао је Ивошевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.