Гдје завршава новац прикупљен у акцијама за помоћ обољелима: Замршено клупко хуманости

Разне малверзације повремено су нажалост неодвојиви дио акција у којима се скупља новац за лијечење обољелих, градњу крова над главном сиромашнима, набавку хране, одјеће и осталих потрепштина које су насушна потреба сваког човјека. У том замршеном клупку, који је понекад немогуће распетљати, упућени тврде да се најчешће злоупотребљавају дјеца и болесни, јер су грађани најосјетљивији на ту категорију становништва. Због поремећених моралних вриједности траг новца се замете, а јавност остаје са упитником изнад главе. Да ли је изиграна њихова доброта и која је судбина њихове донације?

Питање гдје завршава новац грађана прикупљен у хуманитарним акцијама и да ли се троши за сврхе за које је и прикупљан поново је покренуто након што је у јавност испливао случај дјевојчице из Бањалуке за чије је лијечење у Русији организовано више хуманитарних акција у протекле двије године. Јавност у БиХ и региону узбуркала је тврдња београдске компаније, која посредује између пацијента и клинике, да је дјевојчица само једном била на операцији у Русији, иако је новац сакупљан за пет операција. С друге стране, њена мајка тврди да ничија хуманост није изиграна и да су средства утрошена на лијечење за шта посједује и доказе, али их не жели предочити јавности. Цијели случај и даље је обавијен велом тајне, а многи се надају да ће истина, каква год била, испливати на видјело.

Убудуће на опрезу

Фондација “Лара” из Бијељине једна је од организација које је учествовала у акцијама прикупљања новца за поменуту дјевојчицу. У јулу прошле године покренули су хуманитарни број како би помогли маленој да  отпутује, како је тада мајка навела, на пету операцију. Директорица Фондације “Лара” Радмила Жигић прича да су у акцији посредовали на молбу њиховог пословног партнера.

- Кроз документацију која нам је предочена стекли смо утисак да се ради о коректном случају и одлучили да будемо посредници при добијању хуманитарног броја. Током мјесец дана колико је број био активан прикупљено је нешто више од 9.000 КМ и комплетну суму смо пребацили на рачун који нам је приложила мајка дјевојчице, а коју смо само тада и видјели. Од мајке нисмо затражили да нам поднесе извјештај о утрошку средстава нити се она  јављала тако да не знамо на шта је новац потрошен. Можда смо због одговорности према грађанима требали тражити извјештај о свакој марки али вјерујете да нам није ни пало на памет да би новац могао бити утрошен у неке друге сврхе сем оних за које је и прикупљан - казала је Жигићева.

Истакла је да је то прва акција тог типа коју је Фондација “Лара” реализовала, те да ће ако се испостави да су сумње основане, убудуће много опрезније улазити у такве пројекте.

- Свјесна сам да се врше разне малверзације приликом прикупљања средстава у хуманитарне сврхе и баш зато никада раније нисмо ни радили сличне акције. Проблем је што у цијелом ланцу постоји много празнина, што су надлежности хуманитарних удружења веома ограничене због чега је и неопходно доношење новог закона како би постојала контрола над новцем који грађани из најбоље намјере донирају - сматра Жигићева. 

Неопходно  уредити област

Захваљујући хуманитарним акцијама у БиХ су спасени многи животи,  нахрањено безброј уста и такви примјери су вриједни хвале и поштовања, али да постоји озбиљан проблем у тој области и да је треба што прије уредити слаже и портпаролка Удружења “Помози.ба” Маја Арсланагић. 

- У БиХ дословно свако може организовати хуманитарну акцију и томе свједочимо сваки дан нарочито на “Фејсбуку” и другим друштвеним мрежама гдје се новац прикупља за све и свашта. Из разлога што нико не контролише ко покреће те акције и колико се новца у њима скупи јављају се преваре и средства некада не заврше гдје треба. На грађанима је да  сами одлуче да ли да дају или не новац, јер им нико не гарантује да неће бити изиграни - категорична је Арсланагићева. 

Тврди да су преваре разне, те да је и њихово удружење недавно било свједок једне.

- Једна дјевојка је скоро на улици прикупљала новац представљајући се као члан нашег удружења. Пријавили смо је полицији, поднесена је кривична пријава и ту се нажалост све завршило,  јер је дјевојка пуштена на слободу. Највећи број преваре се и не пријави полицији, па грађани никада и не сазнају да су преварени - наводи Арсланагићева.

Када Удружење “Помози.ба” покрене апел за лијечење обољелих, прича Арсланагићева, обавезно провјере сву медицинску документацију а када је неопходна операција од здравствене установе затраже и предрачун.

- Тек када сакупимо сва та документа покрећемо апел и увијек инсистирамо да се новац уплаћује на рачун удружења а не приватне рачуне. Преко наших налога на друштвеним мрежама редовно обавјештавамо јавност колико новца је прикупљено, у ком периоду, коме је уплаћен и све те информације могу се провјерити у сваком моменту. Истина да родитељи дјеце, као и одрасли за чије се лијечење новац скупља немају законску обавезу да нас обавијесте како су средства потрошили након што им уплатимо али на срећу до сада нас корисници акција нису преварили. Обично нам достављају повратне информације а често и са клиникама провјеравамо шта се дешава - казала је Арсланагићева.  

Иницијатива

Зашто нема закона који би контролисао ко покреће хуманитарне акције, колико новца се прикупи на приватним рачунима, нарочито оним девизним, путем телеком оператера, хуманитарних кутија у маркетима и кафићима и на крају гдје одлази тај новац питају се и дугогодишњи хуманитарни радници, а не само јавност.

Новинарка и хуманитарни активиста Адриана Басара прича да је кроз вишегодишње волонтирање у хуманитарним акцијама имала увид, али и лична искуства у изигравање повјерења хуманих грађана од стране родитеља и најближих сродника лица за која су се прикупљала средства, те да је због тога заједно са најближим сарадницима покушала наћи начин како би се таква дешавања забранила и најстроже казнила. 

- Нама, који се бавимо хуманитарним активизмом, најбитније је повјерење грађана и институција. Свака наша акција мора имати подршку како у новчаном, тако и у људском смислу. Када то повјерење наруши појединац или организација, онда се свима који се баве том врстом волонтеризма ставља печат на чело и све наредне акције долазе у питање. Како се то не би дешавало настојали смо код локалних, али и власти вишег нивоа, издејствовати да се физичким лицима забрани организација хуманитарних акција, за које би биле задужене само организације специјализоване за то, односно удружења грађана, које би финансијска инспекција лако могла провјерити. Нажалост, институције нису имале слуха за нашу иницијативу, па није ни чудо што је грађанство више пута изманипулисано - казала је Басара.

Она је истакла да није ријетка појава да се неки волонтери лажно представљају, а да постоје и удружења чији оснивачи нису држављани РС који проводе лажне хуманитарне акције задржавајући добит само за себе.

- Из свега набројаног лако се може увидјети неопходност измјене закона и правилника у овом домену, као и измјене кривичног закона према којем би преступници били строже кажњавани. Такође, због немогућности да било ко има увид у стање рачуна физичких лица, неопходно је дозволити само хуманитарним организацијама да проводе акције, јер оне својим пословањем одговарају закону. Такође, нико не може да зна колико је новца прикупљено у кутијама, на концертима или сличним догађајима. Рјешење за такве ствари постоје само их је потребно провести кроз записнике и правилнике, како би се искоријениле преваре и вратило повјерење грађана - навела је Басара.

Простор за обмане

Предсједник Удружења “Искра живота” из Бањалуке Саша Латиновић хуманитарним акцијама бави се од 2011. године, а кроз вишегодишњи рад више пута се увјерио да је комплетна област поприлично недефинисана, те да је много простора за обмане и сумње. 

- Већ неко вријеме хуманитарна организација мора бити посредник код оснивања хуманитарног броја, међутим када удружење добије новац од телеком оператера исти најчешће у року од 24 сата пребаци на рачун крајњег корисника, односно особе за коју је новац и прикупљан. Оног момента када уплатимо новац на рачун породице ми с тим више немамо ништа, ту се сва прича завршава изузев што на друштвеним мрежама удружења објави уплатницу као доказ да смо новац прослиједили онима за које и број покренут. Како се новац троши не знамо, нити имамо законске основе да то сазнамо. Немамо увид у приватне рачуне, могућност контроле је веома ограничена, готово никаква и руке су нам везане. То је генерално највећи проблем у овој области - казао је Латиновић и додао да у већини случајева новац заврши тамо гдје треба, али да засигурно дио новца “залута” што код јавности буди сумњу. 

Сматра да би било веома добро када би удружења директно новац уплаћивала здравственим установама у којима особе иду на лијечење, а не на њихове приватне рачуне.

- Било би добро када би законодавна власт у РС донијела нове прописе који би то омогућили. Удружења немају ни овласти да покрену истрагу када постоји оправдана сумња да новац није утрошен за оне намјене за које је и прикупљан. Било је неколико случајева када су родитељи обољеле дјеце новац за лијечење трошили на све и свашта а нико никада није одговарао због тога  - истакао је Латиновић.

Бањалучки адвокат Дарко Кременовић кратко је појаснио да се донација у правној струци третира као неки вид поклона, те да особа којој је намијењен има право да слободно располаже њим.

- Донација је власништво оног коме је и намијењена и у том смислу а у складу са законом не постоји никаква обавеза подношења било каквог извјештаја о утрошку донације, осим моралне и етичке у шта не бих улазио - рекао је Кременовић. 

На питање коме припада новац прикупљен за лијечење особе која у међувремену умре, Кременовић тврди законским насљедницима.

- У складу са законом о насљеђивању, донацију насљеђују лица која су законски насљедници. То могу бити родитељи преминулог, дјеца или неко трећи, а на њима је да одлуче шта ће са донираним средствима - категоричан је Кременовић.  

Зашто надлежни жмуре на злоупотребе, зашто ниједна институција није надлежна за спровођење хуманитарних акција и зашто законодавна власт у РС и БиХ не уреди ову област питања су која остају без одговора.

Јасно је само да нових законских рјешења неће бити бар када је у питању Министарство управе и локалне самоуправе РС, које је обрађивач Закона о удружењима и фондацијама, а којим се уређује оснивање, регистрација, унутрашња организација и престанак рада удружења. 

- Министарство управе и локалне самоуправе РС нема у плану израду новог Закона о удружењима и фондацијама РС. Што се тиче хуманитарних акција и прикупљања новца, та област није у нашој надлежности - кратко су рекли у овој институцији.

Фонд

Како би се број хуманитарних акција знатно смањио а малверзације свеле на минимум у РС је крајем 2017. године основан Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству.

За двије године рада Фонд солидарности је својим постојањем умањио потребу за покретањем хуманитарних акција, а и системски је ријешено питање бољих услова лијечења у иностранству. Захваљујући раду ове установе око 150 малишана је добило шансу за оздрављење, за шта је издвојено више од два милиона КМ. Средства која се прикупљају за Фонд солидарности су јавна и доступна на сајту Фонда здравственог осигурања РС, а јавност сматра да би исто тако токови новца који се прикупљају у хуманитарним акцијама за лијечење, морали бити јавни како би се знало за коју намјену се троши новац који донирају грађани. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.