Гдје је запело спровођење Анекса А Споразума о сукцесији: БиХ не зна коју имовину да тражи од других земаља
САРАЈЕВО - БиХ још нема направљен списак културних добара на која би као држава могла полагати право према Анексу А Споразума о сукцесији имовине бивше Југославије, а још увијек међу сукцесорима није договорено ни како би се могло ријешити питање непокретне војне имовине.
Каже ово за “Глас Српске” замјеник министра безбједности и члан преговарачког тима БиХ у Заједничном одбору за сукцесију Мијо Крешић, истичући да је након посљедњег састанка између представника сукцесора, БиХ, Србије, Црне Горе, Словеније и Сјеверне Македоније, договорено да се интензивирају ови процеси који трају већ годинама.
Према ријечима Крешића, Анекс А Споразума о сукцесији имовине бивше Југославије односи се на покретну и непокретну имовину, с тим да је фокус у овим преговорима стављен на културна добра и војну имовину.
- Договорили смо да припремимо спискове шта ко од кога потражује и поновно се састанемо крајем ове године. Нажалост, све ово је до сада ишло јако споро због процедуралних разлога - појаснио је Крешић.
Он није могао спекулисати о вриједности те покретне и непокретне имовине БиХ у другим државама, наводећи да у БиХ још увијек нико није направио ни списак културне баштине коју би држава могла евентуално потраживати.
- Тај списак још увијек не постоји и на надлежним институцијама је да у наредном периоду то дефинишу. Можда нема ништа. Ко зна. Видјећемо - рекао је Крешић.
Када је у питању војна имовина, према члану 4. Анекса А, предвиђено је да ће покретна материјална државна имовина СФРЈ која је представљала дио војне имовине бити предмет посебних аранжмана између заинтересованих држава сукцесора, док је у случају непокретне предвиђено да она припада државама на чијој територији се она нашла у вријеме њеног “осамостаљења”.
А о каквим аранжманима би се могло радити, да ли би се увела одређена материјална надокнада и како би се уопште процјењивала њена вриједност, Крешић није могао одговорити, наглашавајући да ће то све бити предмет предстојећих разговара крајем ове године.
- Власти Србије би требало да отворе ово питање, јер се највећи дио архива налази ко њих. Оно што сигурно треба имати на уму јесте да је вриједност те имовине у садашњем времену потпуно другачија него што је она вриједила приликом распада СФРЈ - истакао је Крешић, додајући да се нада да ће ускоро бити стављена тачка и на овај дио поменутог споразума, како би се могло кренути даље.
Састанак
Према ријечима Крешића, домаћин наредног састанка Заједничког одбора биће Република Хрватска крајем ове године, док ће домаћин четвртог састанка бити БиХ. Датуми њиховог одржавања још нису утврђени.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
