Фарук Хаџић, економски експерт: БиХ би могла ући у рецесију почетком 2023.

Према мишљењу економског експерта Фарука Хаџића, такав сценарио није нимало нереалан и у БиХ, јер је тренутни ниво инфлације у свијету и код нас постао попут рака који све више изнутра изједа економије.

- У САД и ЕУ су одлучили да као лијек употријебе подизање референтних каматних стопа. Значи, они ће креирати вјештачку рецесију како би се изборили са све већом инфлацијом. Наравно да то неће заобићи ни БиХ. Вјерујем да је тај сценарио и удар рецесије реалан већ почетком наредне године - каже Хаџић.

ГЛАС: Како ће се то подизање каматних стопа још одразити на БиХ?

ХАЏИЋ: Вјерујем да ће каматне стопе бити подизане све до оног тренутка док инфлација не буде обуздана. У Америци то за сада нису успјели. Што се тиче БиХ, то ће код нас сигурно довести до раста рата кредита са варијабилном каматном стопом. То се неће осјетити током ове већ наредне године, поготово уколико инфлација настави да расте.  

ГЛАС: Шта би власти БиХ требало да ураде како би ублажиле негативне ефекте инфлације?

ХАЏИЋ: Као прво, најбитније је да грађанима буде враћен дио вишка новца који је у протеклом периоду прикупљен од индиректних прихода. Ради се о вишку новца који је настао због високих цијена. У првих пет мјесеци ове године на име индиректних пореза у БиХ је прикупљено око 1,2 милијарде марака више од планираног. Тај новац треба искористити за подизање плата у реалном сектору и пензија. Наравно, требало би извршити и одређена растерећења привреде, односно створити услове да се она што боље припреми за велику кризу која сигурно слиједи.       

ГЛАС: Шта ако тај новац опет буде усмјерен у јавну потрошњу?

ХАЏИЋ: То би била најгора могућа одлука. Када дође до рецесије, доћи ће и до пада пореских прихода. У тим околностима власти ће морати резати одређене издатке, што никада није популарно или ће дизати кредите и порезе.  У тај зачарани круг никако не смијемо ући, јер би то водило само ка још већој економској кризи, из које лаког и безболног излаза не би било.  

ГЛАС: Да ли увођење двије стопе ПДВ-а може помоћи грађанима БиХ?

ХАЏИЋ: Мислим да су наши политичари изабрали најгори могући тренутак да то учине. Стопе ПДВ-а су инструмент за остваривање економских циљева, којих готово и да нема. И када би био постигнут такав договор, сумњам да би то у садашњим околностима могло имати било какве позитивне социјалне ефекте. 

ГЛАС: Да ли би, због кризе у ЕУ, БиХ требало да напусти евро сидро и укине каренси борд?

ХАЏИЋ: То никако не било добро. Истина, у неком ранијем периоду и ја сам био доста критичан према том концепту и тако ригидно настројеном монетарном систему. Али, он нам је пружио и једну врсту сигурности, јер не дозвољава политички утицај на рад ЦБ БиХ. Уколико би се то промијенило, то би могло имати далекосежне негативне посљедице, па би тако, поред економске, сигурно дошло и до финансијске кризе и појаве хиперинфлације. Наше власти уопште не воде адекватну фискалну политику, тако да је илузорно очекивати да када буде отворена та пандорина кутија, она изађе на крај с њом.

Акцизе на гориво

ГЛАС: Шта држава може урадити да смањи цијене горива?

ХАЏИЋ: Као прво, што су веће цијене горива, то су већи и приходи државе. Примјера ради, по садашњим цијенама, БиХ на једном литру убире више за 19 фенинга него у истом периоду прошле године, када је цијена била двије марке. Мислим да би требало на одређено вријеме суспендовати наплату акциза, али и донијети одлуку да се ПДВ до даљег обрачунава по старој цијени. На тај начин би цијене могле значајно пасти, па чак за 50 до 60 фенинга по једном литру.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.