Душан Топић, директор “Аутопутева”, о ширењу путне мреже и радовима: Српска удуплава километре аутопута

Ведрана Кулага Симић
Душан Топић, директор “Аутопутева”, о ширењу путне мреже и радовима: Српска удуплава километре аутопута

БАЊАЛУКА - Уколико све буде ишло како смо планирали, Српска би до 2025. године требало да има око 250 километара аутопута, тврди за “Глас Српске” први човјек предузећа “Аутопутеви Републике Српске” Душан Топић.

Републичке институције са представницима тог јавног предузећа активно раде на неколико праваца који би у догледно вријеме требало да постану дио мреже аутопутева, а посљедњих дана поново се највише прича о оном који ће повезати Српску и Србију.

Топић подсјећа да је аутопут од Вукосавља, преко Брчког и Бијељине, па све до границе са Србијом дефинисан као приоритет у пројектима Српске и да је план да он буде реализован кроз неколико фаза. Ријеч је о дужини од око 70 километара, а прва фаза подразумијева дионицу Брчко - Бијељина - Рача те мост преко ријеке Саве код Раче. План парцелације за ову дионицу аутопута и гасовод је, додаје, усвојен у Народној скупштини Српске крајем 2019, а  завршено је око 90 одсто ствари које се тичу имовинско-правних послова. Уз то, Споразумом између Савјета министара БиХ и Владе Србије о сарадњи на изградњи аутопута, односно брзог пута Сарајево - Београд - Сарајево из исте године дефинисана је изградња моста у Рачи и заједничког граничног прелаза на територији Србије.

- Градња моста је у току, а то финансира Србија. У пројекат је укључена и Турска. Меморандум између Савјета министара БиХ и компаније “Ташјапи” је потписан у јуну ове године, а на основу тога турска компанија је доставила приједлог комерцијалног уговора за пројектовање и изградњу дионице од Брчког до Раче који предвиђа пројектовање и изградњу у два лота - “Брчко - Бијељина” и “Бијељина - Рача”. Сви елементи су још у фази разматрања и рано је за било какво изјашњење - истакао је Топић.

Зелено свјетло крајем прошле године добио је и план парцелације за дио од Вукосавља до Брчког, а почело је и рјешавање имовинско-правних односа.

- Објављен је међународни позив за финансирање, пројектовање и градњу те дионице аутопута путем такмичарског дијалога, а са двије компаније се иде у даље преговоре. Ранији јавни позив за финансирање, пројектовање и изградњу дионица Вукосавље - Брчко, Брчко - Бијељина и Бијељина - Рача је поништен због незадовољавајућих пријава. Након актуелизовања приче са Турском и конкретнијих корака за реализацију дионице Брчко - Бијељина - Рача, те исказане намјере Србије да финансира дио ове дионице, она је изостављена из новог јавног позива - навео је Топић.

Из Владе Републике Српске недавно је поручено да у октобру почиње изградња аутопута од Бањалуке до Приједора, о којој се говори дужи период. Топић је потврдио да концесионар, а ријеч је о кинеској компанији, у складу са уговором спроводи све активности на том пројекту.

- Експропријација земљишта радиће се према приоритетима које је планирао концесионар. Према достављеној динамици, предвиђена је фазна експропријација кроз три године, те у складу са тим и фазна изградња. Како је најављено, за један мањи потез у општини Приједор концесионар је већ исходовао грађевинску дозволу и у октобру се очекује почетак радова. Ради се о изградњи надвожњака на локалном путу и дијела локалног пута - рекао је Топић. У складу са концесионим уговором, завршетак цијеле дионице и пуштање у саобраћај очекује се у 2025. години.

“Аутопутеви РС” одржавају 106 километара аутопута, односно дионице од Градишке до Бањалуке, те од Бањалуке до Добоја, која носи назив “9. јануар”.

Коридор 5Ц

Српска је на рути и коридора 5Ц, а укупна дужина тог аутопута кроз Републику износи око 46 километара. Ријеч је о четири дионице, односно од петље Јоховац до петље Руданка, затим до ентитетске границе на југу, те од петље Јоховац до петље Подновље и од те петље до Вукосавља. Прва дионица би требало да буде завршена у фебруару 2022. године, док су остале у фази припрема и договора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана