Државa Науру мања од појединих бањалучких насеља

Агенције
Државa Науру мања од појединих бањалучких насеља

Науру је острвска држава која се налази у Океанији. Млада је и тек је 1968. године стекла своју независност. Званично, ова држава нема главни град.

Налази се на 42 километра јужно од екватора. Веома је мала, површине од 21,3 километра квадратна и то значи да је Науру и најмања независна република на свијету, а поређења ради, површински је скоро четири пута мања од Источног Дрвара (75,3 километара квадратних), који је једна од најмањих општина у БиХ.

Науру је и трећа најмања по броју становника, послије Ватикана и Тувалуа. Наиме у њој живи око 11.200 становника, што је, рецимо, више него дупло мање него најнасељеније бањалучко насеље Старчевица, која броји око 25.000 становника.

Науру је открио капетан Џон Ферн 1789. године и назвао га Пријатно острво, а иако мало и удаљено, има богату историју. Њоме су владали Нијемци, па Аустралијанци, а онда и Нови Зеланд и Велика Британија.

То је заправо атол који се налази на врху подводног угашеног вулкана. Корали сежу чак 2.000 метара дубоко у море. Већ један километар од обале дубина мора прелази 1.000 метара.

Када је у питању клима, вријеме је готово идеално. Због близине екватора, клима је готово уједначена током цијеле године, а просјечна температура износи 27,5 степени Целзијусових. Ово је такође и земља која је под константном претњом климатских промјена, те би због раста нивоа мора острво могло потпуно да нестане.

Историја

Први становници Науруа били су Микронезијци и Полинезијци прије више од 3.000 година. На острву је традиционално постојало 12 кланова или племена које данас представља дванаестокрака звијезда на застави државе. Науруанци су своје поријекло пратили по женској линији.

Нијемци су анектирали острво 1888. године. Фосфате је 1900. открио Алберт Елис, а већ 1906. је почело коришћење налазишта. Након Првог свјетског рата, острво су заузеле аустралијске снаге. Након рата Лига народа је мандат над територијом дала Уједињеном Краљевству, које је договорило поделу те дужности с Аустралијом и Новим Зеландом 1923. године. Владе ових држава потписале су споразум 1919. године, чиме је створена Британска комисија за фосфате, која је преузела права за вађење фосфата.

Јапанске снаге заузеле су острво 26. августа 1942. године. Аеродромска писта коју су саградили Јапанци на острву бомбардована је у марту 1943, како би се спријечило снабдијевање острва. Године 1947. Уједињене нације су поново додијелиле управљање острвом Аустралији, Уједињеном Краљевству и Новом Зеланду.

Науру је почео са самосталном управом 1966. године, а потпуно независан је постао двије године касније под вођством предсједика Хамера Деробурта.

Науруанци су откупили права на вађење фосфата 1970. године. Међутим смањивањем резерви дошло је до привредног пада, што је довело до политичке нестабилности која траје још од осамдесетих. Само у периоду од 1989. до 2003. власт се промијенила 17 пута.

Тренутни предсједник је Лионел Аингимеа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана