Драган Глигорић за „Глас Српске“: Неће се поновити црни сценарио из 2008. године

Тешка позиција швајцарске банке довела је до сумњи у стабилност цјелокупног финансијског тржишта у свијету. Има ли разлога за бригу? Када је у питању БиХ, професор на Економском факултету Универзитета у Бањалуци Драган Глигорић каже да је домаћи банкарски сектор стабилан и ликвидан те да не види никакву пријетњу која би га на било који начин могла угрозити.

- Банка Силицијумске долине била је фокусирана на стартап компаније у области технологије и здравства. Такав пословни модел је ризичан, али истовремено даје шансе за остварење високог приноса. Она је уложила и значајна средства у обвезнице, чија је цијена подложна флуктуацијама у условима промјене каматне стопе. Како је ФЕД подизао каматне стопе с циљем смањења инфлације, тако је долазило и до значајног пада цијена обвезница те је имовина ове банке изгубила на вриједности. Раст каматних стопа створио је финансијске проблеме клијентима те су повлачили своје депозите. Да су они имали више стрпљења, процјене су да банка не би банкротирала. Иако се ради о највећем банкротству од 2008, оно ипак не представља пријетњу по свјетски финансијски систем. Мада се паника дјелимично пренијела и на банке у остатку свијета, па и на Европу, пад акција европских банака је привремен. Дакле, сценарио из 2008. не би требало да се понови, јер је регулација банкарског система значајно повећана, а и банке имају више капитала - каже Глигорић. 

ГЛАС: Агенција за процјену кредитног рејтинга Мудис сматра како се може очекивати да ће више банака бити под притиском, посебно оне са великим залихама неосигураних депозита и дугорочних обвезница.

ГЛИГОРИЋ: Када каматне стопе осцилирају, а поготово када расту, то значи неизвјесност. У наредном периоду се може очекивати нови раст референтне каматне стопе ФЕД-а и ЕЦБ-а како би се добила битка са високом инфлацијом, тако да се може очекивати да оваквих случајева буде и у будућности, али не драматичних. До проблема у поменутој банци дошло је због неопрезног и ризичног пословања, али је рестриктивна монетарна политика ФЕД-а допринијела да она банкротира, односно да се проблем у билансима банке што прије испољи. Иако је још неколико америчких банака под сличним притиском, не очекује се да се слични проблеми појаве у великим, тзв. системским банкама. Уколико то буде случај, може се очекивати лабављење монетарне политике ФЕД-а, али то би значило одустајање од њеног примарног циља, а то је смањење инфлације. Вјерујем да ће се, како се буду рјешавале ствари у вези са погођеним банкама, ситуација на глобалном финансијском тржишту смиривати, што би онда смањило и притисак који постоји на остале банке. Мислим да су научене лекције из времена валутних криза, из друге половине деведесетих година прошлог вијека.

ГЛАС: Стручњаци истичу да смо још далеко од циљане инфлације. Да ли се само повећањем каматних стопа може сузбити инфлација, с обзиром на узроке?

ГЛИГОРИЋ: Повећање каматних стопа је једна од мјера. Али она није узрокована само експанзивном монетарном политиком, односно растом новчане масе. Сигурно да јесте великим дијелом, али постоје и други узроци инфлације који се не могу ефикасно отклонити рестриктивном монетарном политиком, као што су покидани глобални ланци снабдијевања, раст цијена енергената и хране, те геополитичка превирања. Оно што може допринијети смањењу инфлаторних притисака јесу, нажалост, слабе прогнозе економског раста за текућу годину. ММФ прогнозира раст од 2,9 одсто. То значи нижу тражњу, прије свега за енергијом и нафтом, те ниже цијене ових инпута. Ипак, у земљама које су вјештачки држале цијену енергије ниском у намјери да смање инфлаторни притисак, пад цијена енергије није реалан сценарио већ се, супротно, може очекивати раст.

ГЛАС: Да ли су реалне прогнозе да би због инфлације у БиХ могло доћи до пада приватне потрошње за чак 50 одсто?

ГЛИГОРИЋ: Мислим да нису, ради се, према мом мишљењу, о нереално превисоким процјенама пада. Када дође до раста цијена, које не прати еквивалентан раст плата и пензија, сигурно је да се може очекивати пад приватне потрошње, због пада реалне куповне моћи становништва. Када је у питању БиХ, односно Република Српска, мислим да је реално очекивати да овај пад буде неколико процената, никако 50 одсто.

ГЛАС: Има ли сигурне луке у овим нестабилним временима, у шта уложити новац како би била сачувана његова вриједност?

ГЛИГОРИЋ: У условима када је инфлација висока, а номиналне каматне стопе ниске, односно каматне стопе реално негативне, очување реалне куповне моћи новца постаје у правилу скоро немогуће, те је одговор на наведено питање тежак. Свједоци смо да је један дио грађана у протеклом периоду свој новац уложио у куповину некретнина, али нека претходна времена нас уче да у околностима када грађани покушавају да спасу реалну вриједност свог новца, цијене некретнина скачу, односно креира се “балон” на тржишту некретнина. У условима када су цијене некретнина већ знатно порасле, односно њихова вриједност прецијењена, не може се рећи да је такво улагање економски оправдано, јер може имати за посљедицу додатни губитак када дође до пада цијене некретнина. Други облици штедње, као што је куповина државних обвезница, које нуде каматну стопу далеко вишу од каматне стопе на депозите, по мом мишљењу, је тренутно економски рационалније. Земље у окружењу, Хрватска, Румунија, Мађарска, емитовале су обвезнице намијењене грађанима са знатно вишим каматним стопама у односу на депозите. Држава важи за најсигурнијег повјериоца па уз виши принос постиже се и сигурност пласмана, а могућност продаје на берзи обезбјеђује ликвидност.

ГЛАС: Да ли валутни одбор треба да буде дугорочни избор или, ипак, прелазно рјешење? Какво је Ваше мишљење?

ГЛИГОРИЋ: Монетарни, односно валутни одбор има своје предности, јер у нестабилним условима рјешава проблем стабилизације инфлаторних очекивања и враћа повјерење у домаћу валуту. Стабилност девизног курса кључна је претпоставка макроекономске стабилности, те раста међународне трговине и инвестиција. Али оно што је његов недостатак, поготово у кризним периодима, јесте што не обезбјеђује функцију “посљедњег уточишта”, односно нема могућност да помогне банкама уколико се суоче с проблемима. Додатни проблем је и што се средства девизних резерви инвестирају у иностране обвезнице које у посљедње вријеме имају негативан принос, док се истовремено држава задужује у иностранству на шта плаћа знатно већу камату. Инвестирање девизних резерви у обвезнице у условима негативних каматних стопа представља пријетњу одрживости концепта валутног одбора. Постоје и други недостаци, као што је постепена апресијација реалног девизног курса и губитак спољне конкурентности уколико се овај концепт монетарне политике дуго у земљи примјењује. Због свега тога сматрам да би у неком наредном периоду требало приступити проналажењу модалитета који би омогућили отклањање наведених недостатака, а који ни на који начин не би угрозили стабилност домаће валуте, односно функционисање валутног одбора.

Марже и цијене

ГЛАС: Како гледате на то да поједини трговци радије плаћају казне, него да спусте цијене и придржавају се утврђених трговачких маржи?

ГЛИГОРИЋ: Разумијем њихову пословну логику и она је, из њиховог угла гледано, економски оправдана. Рационално понашање економских субјеката подразумијева да свако анализира и познаје користи и трошкове својих пословних одлука. Уколико је економски исплативије кршити прописе, него их се придржавати, то је економски рационално понашање, без обзира на то што није у складу са прописима, а ни друштвено одговорно. Наравно, то значи да казне нису адекватне те да не обезбјеђују постизање циља због којег се, у принципу, и уводе. Велике разлике у цијенама између појединих трговачких радњи потврђују да су трговци у инфлацији видјели прилику да повећају марже, често изнад оправданог повећања због раста трошкова пословања, што је додатно допринијело расту цијена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.