Документ оквирног буџета разоткрио алавост институција на нивоу БиХ: Апетити порасли за 740 милиона КМ
САРАЈЕВО - Први нацрт овогодишњег буџета институција на нивоу БиХ пред министрима би могао да се нађе већ ове седмице, а пројекције до 2023. године потврђују да ни пандемија није утицала на појединце јер су поново затражили много више новца него што су лани имали у својим касама.
Савјет министара БиХ усвојио је крајем децембра прошле године документ оквирног буџета од 2021. до 2023. године који се односи на заједнички ниво, а у којем надлежни упозоравају да су и овај пут уочени бројни недостаци у понашању институција које “живе” од заједничке касе.
У Министарству финансија и трезора БиХ оцијенили су да појединци и даље схватају буџет као прости план потрошње по појединим категоријама.
- Иако је присутна промјена приступа корисника у смислу свеобухватности информација на основу којих су образложени буџетски захтјеви, они су у великој мјери и даље усмјерени према трошку по улазним елементима, умјесто да буду усмјерени према резултатима реализације стратешких циљева и политика дјеловања - наведено је у документу.
Укупни захтјеви корисника у 2021. години износили су 1,66 милијарди КМ, што је за 741,7 милиона више од буџета за 2020. годину. Према њиховим рачуницама, за 2022. годину требао би им буџет “тежак” 1,49 милијарди, те 1,52 милијарде у 2023. години.
Највећи износ захтјева за додатним средствима у односу на буџет за 2020. годину је стигао из Министарства одбране БиХ, из којег су тај новац затражили ради набавке униформи, хране, војног материјала, дизел-горива и млазног горива за Оружане снаге, услуге одржавање возила, али и због повећаног броја накнаде трошкова и учесника у мировним мисијама.
Управа за индиректно опорезивање БиХ затражила је 35,4 милиона више у односу на годину раније ради додатног запошљавања, набавке грађевина и доградње система. На листи оних који су тражили више је и Служба за заједничке послове институција БиХ, којој, према њеној рачуници, треба додатни новац за набавку опреме. Према усвојеном глобалном фискалном оквиру, буџет за институције за ову годину је повећан и износи 1,27 милијарди, док ће за спољни дуг отићи 843 милиона КМ.
Министар финансија и трезора БиХ Вјекослав Беванда недавно је истакао и да директна захватања с јединственог рачуна за институције БиХ износе 780 милиона КМ, док су остало властити приходи.
Беванда, који је и замјеник предсједавајућег, оцијенио је да то нису велика повећања, да је много обавеза пред БиХ и да ће опет бити незадовољних.
Предсједавајућа Комисије за финансије и буџет Дома народа Парламента БиХ Душанка Мајкић истиче да су увијек захтјеви такви да би требао још један буџет у том износу да би “покрио” све рачунице.
- При томе, неки свјесно и намјерно рачунају да, ако што више узме тај ниво власт, мање ће остати ентитетима. Никоме не пада на памет да направи уштеде и ревизију институција које нису дале никакве резултате од дана оснивања, већ само трошкове - закључила је Мајкићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
