Док се САД боре с вирусом корона, Кина распоређује војне ресурсе на Пацифику

Кина, из које је епидемија изазвана вирусом корона кренула, изборила се са епидемијом, док су Сједињене Америчке Државе тренутно на удару овог вируса.

На америчком носачу авиона Теодор Рузвелт проширио се вирусом корона, те је велики део посаде заражен.

Други носач који се налази на Пацифику, Роналд Реган, тренутно је усидрен у Јапану, где обнавља залихе и нужне поправке.

Током марта, “Азија тајмс” објавио је да филипински предсједник Родриго Дутерте жели да прекине споразум који омогућава боравак америчких трупа у тој земљи.

У том тренутку Кинеска народноослободилачка војска била је у приправности да дође на то мјесто.

Кинеска народноослободилачка војска је тада објавила:

“Морнарица је извела борбено оријентисане вежбе у којима су учествовали бродови, подморнице и борбеним авиони у Јужном кинеском мору крајем марта, у месецу у којем су ратни бродови и авиони САД често неовлашћено улазили у те воде. Стручњаци наводе да су вежбе показале да кинеска морнарица може дјелотворно контролисати и заштитити воде док наставља с јачањем својих борбених способности”.

Ипак након избијања епидемије на носачима и догађајима у Јужном кинеском мору, челник Индопацифичког заповједништва америчке војске Филип Дејвидсон у амерички је Конгрес послао захтијев за повећање средстава за 20 милијарди долара.

“Стратегије националне и обрамбене сигурности те бројне обавештајне процјене разоткриле су обновљену претњу сукоба великих сила. Највећа опасност по САД је ерозија конвенционалних средстава одвраћања. Без тога, Кина и Русија ће се сматрати охрабренима да подузму акције у регији како би наштетили америчким интересима”

Након завршетка пандемије вирусом корона, очекује се пораст тензија.

Кина је доживела снажан унутрашњи ударац, јер су током епидемије појавиле, дотад незамисливе, критике на рачун власти. Један бизнисмен усудио се чак да председника Си Ђинпинга назове “кловном”. На то је реаговала партија, те је он сада под истрагом.

Кључно је питање колики ће бити пад кинеске привреде - криза 2008. године га је спустила са стопе раста од просјечно око 10% годишње на нешто више од 6%.

Не би требало очекивати слом власти, али одређене унутрашње тензије нису искључене. Из оскудних јавних информација може се закључити да и унутар Политбироа Комунистичке партије расте незадовољство, пише Еурацтив.

Наиме, Си Ђинпинг је преузео сву власт и укинуо ограничење мандата: али је тиме истовремено на себе пребацио укупну одговорност за политичке одлуке. Запамћено је да је у Вухан, у јеку кризе, послао премијера Ли Кекуианга, а да се он није појављивао двије недеље.

Како се наводи, кинески стратези свесни су хаоса који влада у Бијелој кући те да су то позитивне околности за брзо пробијање на стратешком плану контроле Јужнокинеског мора. Придобијајући на своју страну Филипине, уз трајно добре односе с Камбоџом, Мианмаром и Лаосом, Пекинг ствара стратешки притисак на Вијетнам, који на подручју Југоисточне Азије постаје кључни амерички савезник. А управо је ових дана кинески ратни брод потопио један вијетнамски рибарски брод. Демонстрација моћи.

САД су у незавидном положају. Јапан је такође погођен заразом, Јужна Кореја своју политику према Кини калибрира односом према Сјеверној Кореји, свом примарном националном интересу. А носачи авиона су усидрени. И државни секретар (в. д.) за морнарицу је дао оставку због скандала са заповедником Рузвелта, којег је окривио да је медијима без одобрења пуштао информације. И смјенио, а онда је он морао да оде.

Адмирал Дејвидсон размишља дугорочно, тражи да се поставе бојеви и обавештајни војни састави на острвским круговима Индопацифика и Океаније који би осигурали заштиту САД од могућег кинеског напада. То је тешко замислив сценарио, али спровођење његовог плана, које је врло изгледно, јер је Конгрес томе склон, изазвала би бурне реакције Пекинга. Ако би у Кини дошло до унутрашњим проблема није искључено да Си испуни своју претњу “припајања Тајвана”. Што би имало катастрофалне глобалне последице, пише Еурацтив.

Кина и САД врло вјероватно прелазе у фазу ривалства која ће се огледати на свим подручјима посебно ако дође до додатног економског раздвајања, ако Вашингтон потражи неке нове локације за производњу те ослаби ланце опскрбљивања с Пекингом.

Неки зазивају “кооперативност”, али она ће зависити од унутрашњих односа снага у обе економске силе. Иако Кина тврди како “не жели преузети улогу коју у свијету игра САД”, њени потези потиру ту тезу.

(Б92)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.