Додик: Република Српска је држава српског народа оличена у борби за слободу

Додик је рекао да Република Српска није само епилог грађанског рата 1991-1995. године, већ да је због низа међународних околности само први корак историјске тежње српског народа на овим просторима.

"Република Српска треба да буде сачувана, ојачана ка крајњем циљу да буде независна држава која ће уредити своје државне односе са Србијом", изјавио је Додик за РТРС.

Присјећајући се 9. јануара 1992. године, Додик је навео да се осјећао учесником једног важног историјског догађаја јер је у то вјеровао, истичући да је српска идеја била Република Српска - независна држава.

"Република Српска као независна држава и данас је наш циљ. Српска је само једна нит у континуитету те српске борбе за слободу и самосталност на овим просторима", напоменуо је српски члан Предсједништва БиХ.

Српски члан Предсједништва БиХ рекао је да данашње вријеме показује колики је значај Републике Српске, када неки покушавају да оспоре 9. јануар да не припада Србима.

Према његовим ријечима, када се формирала Република Српска, то није била ратна одлука, јер је то урађено прије оружаних сукоба и овај дан остаје неприкосновени дио историје српског народа.

"По чему је Алија Изетбеговић тада могао да тражи или да прогласи БиХ за државу, а Срби то нису могли да ураде са Републиком Српском?", упитао је Додик и рекао да је био против политике Алије Изетбеговића, која је водила у рат на овим просторима и није била резултат договора три народа у БиХ.

Он је навео да су чланови некадашњег руководства српског народа - Радован Караџић, Биљана Плавшић и Никола Кољевића имали пуно право да национални покрет усмјеравају на тај начин да се бори за слободу српског народа, јер није било тренутних околности ни историјских разлога да се другачије поступа.

Додик је рекао да је Република Српска након рата постала страна преговора, истичући да се све вријеме од Дејтона до данас само то руши и ако се то уради да онда нема Српске.

Када је ријеч о његовом ратном путу, Додик је рекао да је за вријеме сукоба у Хрватској био мобилисан као припадник Територијалне одбране у Лакташима гдје је био командир чете, да је након формирања Војске Републике Српске био командир чете Војне полиције у Лакташима, чији је задатак био да штити аеродром.

Он је навео да је Савез реформских снага за њега пропао давно прије сукоба у БиХ, јер је тада видио и осјетио да је руководство БиХ у Сарајеву имало за циљ да реформске снаге подвргне идеји која је била иста са идејом Алије Изетбеговића тог времена.

"Нисам чекао до краја, већ сам напустио Савез реформских снага, свјестан да припадам српском народу који никада није доживио сатисфакцију за страдање у Другом свјетском рату", напоменуо је Додик.

Додик је рекао да су у његовом селу Мрчевцима усташе крајем априла 1941. године, након формирања НДХ покупиле становнике и одвели их у локално гробље гдје су убили 140 људи, међу којима има и његових предака.

Он је навео да су овај тешки злочин починиле њихове комшије муслимани и Хрвати, истичући да тада у Лијевчу пољу и на Козари није било мјеста и села у којем није било злочина над српским становништвом у неколико наврата.

"Тада сам раскрстио са некаквом својом причом која је генерално гурана - `четници су увијек некако негативни у свим тим стварима`", истакао је Додик.

Према његовим ријечима, лијевчански Срби, када су наилазиле офанзиве, увијек су тражили спас преко Врбаса у Жупи, гдје су се налазиле четничке снаге које никада нису негдје отишле и починиле злочин.

"Без обзира на генерално велику причу о четницима која је важила у бившој Југославији, имао сам позитиван однос према том покрету који је имао заштитнички однос према мојим прецима", истакао је Додик.

Додик је рекао да је његов дјед 1941. године отишао у партизане и 1942. године учествовао у првим биткама за ослобађање Приједора, али да га је залагање за повратак краља у Југославију коштало скидања свих чинова и три године затвора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.