Додик: Прихватити приједлог Србије о разграничењу са БиХ

Танјуг
Додик: Прихватити приједлог Србије о разграничењу са БиХ

Београд - Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да се рјешавање питања граница између Србије и БиХ мора актуелизовати и да се не смије оставити времену са увјерењем да ће се само од себе ријешити, а за Тањуг каже да би требало прихватити споразум о разграничењу који је предложила Србија.

Додик је током Самита Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПСЈИЕ) указао на проблем границе БиХ са Хрватском и Србијом, наводећи да постоји застој и да се та питања морају актуелизовати.

Он је предложио да Србија формира стручну комисију која треба да ријеши редослијед потеза - да ли да се границе утврде према катастарском стању, па да се онда мијењају или обрнуто.

У изјави за Тањуг, Додик наводи да је, према његовом мишљењу, излаз из застоја - прихватање споразума онако како је предложен крајем 2017. године.

“Ми га прихватамо, остаје да га прихвати и бошњачка страна”, рекао је Додик.

Подсјетио је да су, у мандату претходног Предсједништва БиХ, српски и хрватски чланови Младен Иванић и Драган Човић прихватили да то питање буде ријешено, али је то оспорио бошњачки представник Бакир Изетбеговић и то само, како каже Додик, из жеље да то питање остане отворено.

Зато ће, додаје, рјешавање тог питања морати да чека “ситуацију код Бошњака”, што је, примјећује, излишно јер су на спорним подручјима, и са једне и са друге стране, Срби, Србија и Република Српска.

“У том погледу, ми то питање из РС посматрамо као нешто неважно, а они у Сарајеву покушавају да то питање зграбе и да се око тога споре”, рекао је Додик.

Граница БиХ и Србије дуга је 335 километара, а спорни су дијелови код Зворника и Бајине Баште, односно двије хидроелектране Зворник и Бајина башта, пруга Београд-Бар која пролази кроз БиХ и општине Прибој и Рудо.

На трилатералном састанку БиХ, Србије и Хрватске у Мостару прошле године било је ријечи о овом проблему, а предсједник Вучић је тада медијима пренио да је Србија већ понудила компромисно рјешење на основу разговора у Сарајеву и да су “двојица од тројице представника БиХ”, како мисли, била су склона да га прихвате.

“Спремни смо да и даље разговарамо, јер сматрам да то није тако крупан проблем. Тих 373 километра границе можемо да ријешимо и много брже”, рекао је тада Вучић и објаснио да је Србија, када је ријеч о хидроелектранама, прихватила да граница иде средином тока Дрине у том дијелу.

“Ми достављамо папире да је Србија улагала са друге стране ријеке, као и о експропријацији, а од друге стране нисмо добили ниједан документ о улагању. Ради се о 14 и 37 хектара, а не о стотинама хиљада. Тражили смо право службености на 99 година, а територија је ваша”, рекао је тада Вучић на примједбе Бакира Изетбеговића о нарушеном интересу БиХ.

Како је још крајем 2017. године изјавио Вељко Одаловић, предсједник владине Комисије за разграничење са БиХ, будући да је Србија изградила обје хидроцентрале, извршила експропријацију и за око 1.200 хектара земљишта исплатила мештане, интерес Србије и најрационалније решење је да хидроцентрале буду у функцији и пуном капацитету на нашој страни.

Како је обајаснио, Србија је понудила одређене територије које би биле замена за оно што би по функционалности целине било могуће понудити.

“Ми ниједном речју нисмо рекли да нећемо разговарати о предлогу који друга страна буде понудила”, поручио је тада Одаловић.

Кад је ријеч о прузи Београд-Бар, он је указао да она пролази десетак километара кроз територију БиХ и подвукао да је Србија била врло коректна.

“Препознато је да би са 1.700 хектара површине земљишта, које би било дато у замјену, а које би одговарало и по структури и по квалитету и вриједности, по принципу 'метар за метар', то било ријешено на обострано задовољство”, рекао је још крајем 2017. године Одаловић.

Тада је напоменуо и да грађани општина Прибој и Рудо имају велике проблеме, јер им је живот испресјецан граничним препрекама, те да се мора узети у обзир да хиљаде грађана чека да се то ријеши.

“Србија је на све четири тачке имала коректне и конкретне понуде и жељела је да тај проблем ријешимо. То не може да не одговара и БиХ, јер и њени грађани имају сличне проблеме. Не видимо ниједан разлог зашто не би сели и разговарали - отворили питања и понудили рјешења”, додао је он.

Међутим, до данас питање четири спорне тачке на граници Србије и БиХ није ријешено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана