Додик: Мисија "Халијард" симбол борбе нашег народа за слободу

Агенције
Додик: Мисија "Халијард" симбол борбе нашег народа за слободу

ЧАЧАК- Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас у Прањанима да је мисија "Халијард" симбол борбе нашег народа за слободу и одраз пријатељства који наш народ носи у себи као једну од највећих својих вриједности.

У обраћању на обиљежавању 76 година од операције "Халијард", највеће акције спасавања оборених америчких и савезничких ваздухопловаца, Додик је напоменио да је исти такав импровизовани аеродром у Другом свјетском рату био и на Озрену код Добоја гдје су Срби спасавали савезничке пилоте, те  најавио је данас да ће и на Озрену, бити направљен исти монумент и организовано обиљежавање као и у Прањанима код Горњег Милановца, гдје су у акцији "Халијард" спасавани савезнички пилоти.

- Ваздушни мост личи на све мостове који се граде и то је један од највећих цивилизацијских достигнућа. Овај ваздушни мост је спасио много људи, значило је успоставити нова пријатељства и потврдити нешто што је било веома јасно у то време, а то је да је отаџбинска војска била део савезничких снага у борби против највећег зла - рекао је Додик.
Додик је истакао да је у то време изградња аеродрома значила велико одрицање и озбиљан путоказ.
- На један чудан начин, овај ваздушни мост спојио је ово место и Бољаре код Добоја, у Републици Српској, одакле су на исти начин спасавани амерички савезнички пилоти - навео је Додик.

Он је истакао значај те акције која је указивала да је Југословенска војска у отаџбини била дио савезничких снага и да је то значило успоставити нова пријатељства, што српски народ носи у себи.

- Србија је била окупирана од Нијемаца, а Срби су били опредијељени да изграде аердором да помогну савезницима - рекао је Додик.

Додик је нагласио да му је посебна част што је данас у Прњанима да обиљежи овај догађај, који током свих протеклих година нису успјели да сатру.

- Отаџбинска војска је била дио савезничких снага, поносан сам на ове људе и на моје људе са Озрена што су урадили - рекао је Додик и додао да су Срби у Другом свјетском рату били на истој страни са савезницима.

Захвалио је свима који су омогућили да тај догађај буде сачуван од заборава, као и предсједнику Србије Александру Вучићу што не пропусти прилику да се све до сада заборављане догађаје "врати".
- Све оно што је Вучић недавно урадио у Вашингтону и ово што ми данас радимо овде, да је један нови пут наше сарадње и пријатељства са нашим савезницима - рекао је Додик.

У Прањанима код Чачка данас се обиљежава годишњица мисије "Халијард", када је Југословенска војска у отаџбини спасила 500 оборених савезничких пилота.

Оснивач Фондације "Халијард", амерички пилот Џон Капело, вјерује да би овај детаљ из историје, дуго скриван од јавности, могао бити полазна тачка за поправљање односа српског и америчког народа.

Капело уз помоћ државе Србије гради писту и меморијални центар у Прањанима који сваке године посјећују породице породице ветерана и амерички званичници. У рад су се укључили и Срби из Америке.

Он вјерује да би "Халијард" могао представљати и нови лист у односима Србије и САД. Свјестан је шта се десило 90-их, али сматра да је то била аномалија, а не право лице узајамних односа.

Осим у Прањанима, годишњица мисије "Халијард", у октобру ће бити обиљежена и у Бољанићу код Добоја, гдје је постојала друга писта за евакуацију, а Капело наводи да преговара са властима Српске да се и ту изгради обиљежје.

Једна од најуспјешнијих акција

Операција "Халијард" или "Ваздушни мост" сматра се једном од најуспјешнијих акција у историји ратовања, а том приликом спасено је од заробљавања и могуће смрти више од 500 припадника англоамеричких ваздушних снага које су Нијемци оборили изнад Југославије.

Српским антифашистичким снагама отпора током 1944. и 1945. године командовао је генерал Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Михаиловић.

Евакуација је вршена са импровизованих аеродрома у руралним областима на подручјима Србије и БиХ.

Оборене савезничке авијатичаре евакуисали су средином 1944. године авијација САД у сарадњи са Југословенском војском у отаџбини и Народноослободилачком војском Југославије.

Због тога је 24. јула 1944. основана Јединица за спасавање ваздухопловних посада, која је евакуисала укупно 5.700 америчких ваздухопловаца, од тога 2.350 из Југославије.

За најуспјешнију појединачну акцију током мисије "Ваздушни мост" сматра се спасавање 417 припадника авијатичарских снага са импровизованог аеродрома у Галовића пољу у селу Прањани 1944. године.

По наредби генерала Михаиловића, почетком марта 1944. године почела је изградња аеродрома, са којег је требало да се врши евакуација америчких авијатичара за Италију. Стотине српских сељака из околних села радило је свакодневно са воловским запрегама током марта 1944. године да би изградили импровизовани аеродром за евакуацију.

Прво је евакуисана британска војна мисија на челу са генералом Чарлсом Армстронгом крајем маја 1944. године, а са њима и одређени број савезничких авијатичара. Ова евакуација је уједно значила и да савезници напуштају генерала Михаиловића, а сљедећи талас евакуације био је 10. августа.

У мјесту Коцељева, у Србији, са импровизованог аеродрома, настављена је евакуација америчких авијатичара 17. и 29 септембра 1944. године. Тада је са пилотима одлетио капетан Џорџ Мусулин, а амерички капетан Ник Лалић је остао да се и даље стара о евакуацији авијатичара.

Врховна команда Југословенске војске у отаџбини средином октобра 1944. године, под притиском партизанских снага, прелази са својим јединицама из Србије у источну Босну. На планини Озрен у близини села Бољанић, код Добоја, од 22. октобра до 1. новембра 1944. године било је оспособљено ново узлетиште.

Са овог узлетишта 1. новембра 1944. године у Италију је полетио авион са шефом америчке војне мисије, пуковником Робертом Мекдауелом, капетаном Џоном Милодраговићем и поручником Мајклом Рајачићем.

Са узлетишта у Бољанићу 27. децембра 1944. године за Италију је одлетио и капетан Ник Лалић, те радио-телеграфиста Артур Џибилијан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана