Дмичић: Унапређење уставних рјешења потребно, али у овим околностима ограничено

Дмичић је појаснио да је ријеч о неприхватању и условљавању Вијећа народа Српске, односно представника појединих конститутивних народа у њему, који уставне промјене најчешће користе у политичке сврхе.

- Одређене тешкоће постоје и у томе што је, према Уставу Српске, промјена Устава усвојена ако за њу гласа најмање двије трећине укупног броја посланика у Народној скупштини и већина чланова Вијећа народа из сваког конститутивног народа и из реда осталих - рекао је Дмичић поводом 28 година од доношења првог Устава Републике Српске.

С тим циљем, нагласио је он, Република Српска је у континуитету организације, функционисања и изградње свог уставног, правног и политичког система прилагођавала уставна рјешења у складу са међународним стандардима и вриједностима и ради обезбјеђивања пуне политичке, привредне и социјалне стабилности.
Дмичић је подсјетио да је с тим у вези Народна скупштина усвојила 29 амандмана 2009. године, али да њих није усвојило Вијеће народа Републике Српске.

Према његовим ријечима, амандманима су обухваћене измјене и допуне Устава у дијелу регулисања преноса надлежности са Републике Српске на институције БиХ, само по поступку и начину прописаном за промјену Устава Српске.

- У првом реду потребна је Уставна норма, али и практично дјеловање, како у Републици, тако и у институцијама БиХ о забрани преноса надлежности без уставних промјена и претходне обезбијеђености сагласности ентитета и у складу са уставним уређењем ове државе, односно, подјелом надлежности између иституција БиХ и ентитета - рекао је Дмичић.

Он је навео да су се амандмани односили и на усклађивања са одредбама Европске конвенције у области људских права и слобода, а посебно у увођењу начела недискриминације, укидања смртне казне, обезбјеђивање права на правично суђење, гарантовање слободе изражавања, усклађивање права дјетета и слично, затим на регулисање економских и имовинских односа у привреди, те потпунију заштиту јединица локалне самоуправе и права на локалну самоуправу и њено посједовање имовине.
- Истовремено, треба истаћи да се уставним промјенама, како на нивоу БиХ, тако и ентитета, ни у ком случају не смије постојећи модел државног уређења доводити у везу са тежњом за централизацијом и унитаризацијом БиХ и за доминацијом било којег народа - рекао је Дмичић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.