Ђокић: Реформа ће учинити да сва предузећа буду ефикаснија

Срна
Ђокић: Реформа ће учинити да сва предузећа буду ефикаснија

ТРЕБИЊЕ - Министар енергетика и рударства Републике Српске Петар Ђокић изјавио је да ће процес раздвајања дјелатности учинити ефикаснијим и функционалнијим сва нова предузећа у енерегетском систему Републике Српске.

"Данас се поступак реорганизовања одвија у оквиру електордистрибутивих предузећа, којих је укупно пет у Српској", појаснио је Ђокић и додао да у наредној фази на ред долазе преосталих пет производних предузећа, термоелектране, хидроелектране.

Ђокић је на годишњој конференцији за медије "Електропривреде Републике Српске" навео да ће након тога бити заокржен реформни процес чији је циљ да се побољша позиција "Електопривреде" у енергетском сектору, која ће моћи да издржи велике ударе са других енергетских тржишта у Европи.

Он је истакао важност енергетске сарадње са осталим државама Европе, те нагласио да је Српска при крају трећег енергетског пакета, који се односи и на БиХ и може да буде поносан на све што је учинила.

Укупна инвестиција у нове енергетске објекте до 2035. године је око 11,5 милијарди КМ, а важан носилац тих инвестиција је "Електроприврда", мада има и других компанија које су присутне у Српској.

Ђокић је истакао да ће се диструбутивна предузећа посветити више побољшању својих услуга према грађанима, унупређењу кавлитета услуга, прије свега улагање у мрежу, што је изостајало у претходним деценијама.

"Имамо доста стару мрежу која трпи велике ударе усљед елементарних или неких других непогода, из тог разлога на неким подручјима имамо доста неквалитетно снадбијевање или прекиде", рекао је Ђокић.

Ђокић је навео да је циљ, након ове фазе реструктурисања и реогранизовања, да се наредних година има далеко кавлитетнији систем мрежног повезивања који ће обезбиједити виши и бољи ниво услуга за грађане.

"Укупна либерализација тржишта подразумијева могућност да грађани, и други корисници услуга, могу на слободном тржишту вршити набавку електричне енергије", навео је Ђокић.

Он је рекао да су у процесу реструктурисања бити субвенционисани угрожени потрошаче, а за поступак категоризација потрошача, како је навео, надлежно је Министарство задравља и социјалне заштите.

"Морамо поћи од чињенице да је киловат сат електричне енергије ресурс Српске и да он не треба да буде само у функцији социјалних потреба већ у функцији развојих потреба Српске и да у финансијском смислу допринесе побољшању буџетског оквира и обезбјеђењу средстава за поршку привредном расту и развоју Српске", навео је Ђокић.

Он је рекао ће све наредне активности бити у складу са Стратегијом развоја енерегтике, коју је Српска усвојила, а дефинише оквирни период до 2025. године.

Ђокић је додао да досадашње активности у енегретском систему Српске уско попвезане са смјерницама, односно, ставовима енергетске заједнице, чија је Република Српска, кроз БиХ, чланица.

Према његовим ријечима, важан партнер у дефинисању рефориме била је и Амбасада Велике Британије у БиХ која је пружила значајну подршку логистичког карактера.

Ђокић је подсјетио да је у претходној години спроведен и поступак смањења броја запослених у тим предузећима по моделу добровољних отпремнина.

Указао је и на велика улагања у одсумпоравање производних постријења у Термоелектрани Угљевик, којој су тако обезбиједили да ради и убудуће, јер је било планирано да буде затворена у периоду 2025-2028.

"Наша оријентација у наредном пероду треба да буде и декарбонизација, улагање у сектор који се занива на кориштењу обновљивих извора енергије, као што је енергија вјетра, сунца, биомаса", рекао је Ђокић, који у наредом периоду очекује иневстиције у изградњу вјетроелектра и великих соларних електрана.

Он је навео да ће велики акценат ставити на подстцај грађана за иградњу соларних електрана, за потребе домаћинстава или неких других мањих привредних субјката, али та политика тек треба да буде дефинисана, посебно кроз нови закон о обновњивим изворима, чија је израда у току. /крај/бб

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана