Ђи: Глобална цивилизацијска иницијатива да обогати башту свјетских цивилизација

Срна
Ђи: Глобална цивилизацијска иницијатива да обогати башту свјетских цивилизација

САРАЈЕВО - Амбасадор Кине у БиХ Ђи Пинг истакао је да Кина има разлога да очекује да ће глобална цивилизацијска иницијатива континуирано убризгавати стабилност у овај хаотични свијет, те да ће увелико обогатити башту свјетске цивилизације.

Ауторски текст амбасадора Кине за Новинску агенцију Републике Српске - СРНА о глобалној цивилизацијској иницијативи преносимо у цијелости:

На састанку на високом нивоу између Комунистичке партије Кине /КПК/ и свјетских политичких партија, одржаном 15. марта, генерални секретар Централног комитета КПК и кинески предсједник Си Ђинпинг по први пут је предложио глобалну цивилизацијску иницијативу.

Ово је трећа велика глобална иницијатива коју је објавила Кина након Глобалне развојне иницијативе и Глобалне безбједносне иницијативе. Она даје кинески одговор на питање ове ере: “Шта се догодило свијету и шта треба да радимо?”.

Глобална цивилизацијска иницијатива предлаже четири “заједничка заговарања”, а то су: као прво, заједничко заговарање поштовања различитости свјетских цивилизација, придржавајући се једнакости, међусобног учења, дијалога и толеранције међу цивилизацијама, те користећи цивилизацијске размјене за превазилажење цивилизацијских баријера, узајамно цивилизацијско учење трансцендирања цивилизацијских сукоба и цивилизацијске толеранције.

Друго је заједничко заговарање ношења заједничких вриједности цијелог човјечанства. Мир, развој, праведност, правда, демократија и слобода су заједничка тежња људи. Морамо разумјети вриједносну конотацију различитих цивилизација широког ума и не правити доминацију властитих вриједности. Потребно је наметати мировни модел, а не идеолошку конфронтацију.

Треће заједничко заговарање су важности цивилизације, наслијеђа и иновације, у потпуности искористити вриједност историје и културе различитих земаља, те промовисати креативну трансформацију и иновативни развој изврсних традиционалних култура различитих земаља у процесу модернизације.

Четврто заједничко заговарање је јачање међуљудске и културне размјене и сарадње, истраживати изградњу глобалног цивилизацијског дијалога и мреже сарадње, обогаћивати садржаје размјене, проширити канале сарадње, промовисати међународно разумијевање и пријатељство међу народима свих земаља, како би заједнички промовисали развој и напредак људске цивилизације.

Четири “заједничка заговарања” не покривају само основне концепте и принципе инклузивног суживота, размјене и међусобног учења међу различитим цивилизацијама, већ имају и извор снаге и реалан пут да то остваре. То је велика иницијатива која је изузетно конструктивна и оперативна.

Она је, такође, наставак и допуна глобалних развојних и безбједносних иницијатива, те заједно са њима чини важан дио заједнице са заједничком будућношћу за човјечанство.

Након завршетка Хладног рата, економије разних земаља су дубоко интегрисане, а свијет је ушао у еру високе глобализације, али правог мира није било. Хладноратовски менталитет и пракса разграничења идеолошких граница и дјеловање кроз блоковске конфронтације оживјели су посљедњих година. Неке земље су узалуд покушавале да формирају тзв. “коалиционе вриједности”.

Измишљајући лажни наратив о “демократији против ауторитаризма”, изазвале су идеолошку конфронтацију широм свијета. Тиме су озбиљно одступиле од општег тренда историјског развоја, што је изазвало велику забринутост у међународној заједници. Пракса разликовања пријатеља и непријатеља у име “вриједности” и борбе против једне фракције баца огромну сјену на свјетски мир и развој.

Такође, мали број земаља је безобзирно увео једностране санкције и “дугорочну јурисдикцију”, политизовао економију, науку и технологију, бавио се раздвајањем и разбијањем трговинских ланаца, те “подизао високе зидове”, правећи тако глобалну пријетњу по питању хране, енергије и финансијске сигурности.

Интензивирањем геополитичких сукоба, у јавност су се вратили “сукоб цивилизација” и “супериорност цивилизација”, чиме је ојачана мржња и дошло до њиховог међусобног отуђења, а што је не само повећало неизвјесност друштвеног и економског развоја, већ и озбиљно омело међународну размјену и сарадњу.

Изазивање сепаратизма и конфронтације под велом демократије само је по себи гажење духа демократије и извор нестабилности. Свијету није потребан “нови хладни рат”. Суочене с вишеструким изазовима и кризама, различите земље и цивилизације хитно морају радити заједно како би се избориле са глобалним изазовима који утичу на будућност и судбину човјечанства. Само када постоји истинска једнакост и толеранција међу различитим цивилизацијама, мир и развој се не могу суочити с ризиком да буду прекинути.

Глобална цивилизацијска иницијатива није само врло сажета верзија претходног успјешног искуства Кине, већ и висококвалитетан глобални јавни производ. Она не само да показује начин на који се Кина слаже с људима из цијелог свијета, већ истиче и кинеску искреност и добру вољу у међународној размјени и сарадњи. Имамо разлога да очекујемо да ће ова иницијатива континуирано убризгавати стабилност у овај хаотични свијет, те да да ће увелико обогатити башту свјетске цивилизације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана