Деспот Ковачевић за "Глас": Наш регион остаће Ердоганов приоритет

Према ријечима доцента на Факултету политичких наука Универзитета у Београду Деспота Ковачевића, Турска се са Ердоганом и његовом Странком правде и развоја (АКП) на челу у посљедњих 20 година подигла на ниво јаке државе која има значајну улогу у регионалним и свјетским међународним односима. Ипак, како каже, у тих 20 година било је и великих криза.

- Турску и Ердогана уздрмале су у претходним годинама и демонстрације грађана, али и покушаји државног удара, као и велики земљотреси који су се десили у блиској прошлости. Ердоганов режим, који се темељи на конзервативним основама, имао је своје одговоре на ове кризе који су били често изван оквира демократских механизама и са значајном секуритизацијом друштва и државе. Посебно је важно истаћи да је Турска као чланица НАТО-а имала веома динамичне односе са Руском Федерацијом, да би често ти односи имали своје заокрете. Ипак, Турска је данас значајно јача економија него пре Ердогана, али су демократски капацитети друштва ограничени уз јасно окупљену алтернативу која, за сад, има успехе на локалном нивоу - каже Ковачевић.

ГЛАС: Колико је он успио у својим досадашњим наумима да поврати некадашњу империјалну моћ Турској?

КОВАЧЕВИЋ: У популистичким наступима током кампања Ердоган истиче стару снагу Турске као крајњи циљ. Ипак, такве идеје имају само делимичне домете и не воде се на исти начин као вековима пре. Турска је имала своје велике пројекте развоја и оснаживања меке моћи, а примери су често видљиви и у пројектима који су спровођени на западном Балкану. Позивање на идентитетске теме, велику историју и тежњу ка обнови империје можемо истаћи као политичку формулу Ердоганове Турске која и даље доминантно функционише.

ГЛАС: Колико су посљедњи предсједнички избори, на којима је он поново побиједио, резултат и једне погрешне западне политике према Турској?

КОВАЧЕВИЋ: Однос Запада и Турске је веома комплексан. Постоје јасне границе размимоилажења које су омеђене чланством Турске у НАТО-у. С друге стране, Ердоганова идеја суверенистичке политике Турске често има вербалне и практичне кораке који се мимоилазе с НАТО-ом, али нису крајње супротстављени. Турска је свесна своје позиције и покушава да заузме активну улогу у различитим регионима, па и на западном Балкану. Проактивност је посебно била видљива у идејама Турске да посредује у руско-украјинском сукобу. Не може се тврдити да је данашња Турска производ "погрешне" западне политике, али да би те политике требало да буду уподобљене, а повремено нису, видљиво је често у кризним ситуацијама. Један од бољих примера јесте и мигрантска криза, где је Турска преузела значајну улогу са наглашавањем одговорности Запада.

ГЛАС: Шта очекујете од њега када су у питању балкански простори, прије свега, када је у питању Србија, али и БиХ?

КОВАЧЕВИЋ: Ердоганова улога у региону је велика. Чини нам се да је то једини лидер којег подржавају и политичко Сарајево и политичка Бањалука. Такав однос нема пуно лидера, а Ердоган гаји и добре односе са лидерима из Београда. Тема косовске независности је велика тачка спорења за стране у овом односу, али евентуални развој раније најављиване идеје српско-бошњачког дијалога имају потенцијал управо у посредовању председника Турске. Улога Турске у региону била је видљива и у стратешким документима Турске, као и у Давутоглуовим идејама. Регион је Турској једна од приоритетних тачака у спољној политици, па треба очекивати важну улогу и у будућности.

ГЛАС: Колико је у садашњим околностима реално очекивати да дође до оживљавања ЕУ перспективе за Турску?

КОВАЧЕВИЋ: ЕУ перспектива је фраза у коју не верују ни у ЕУ ни у Турској. Отворен, а замрзнут процес се види на низу политика. Ипак, мора се истаћи да европске интеграције, ако се не развијају, оне се карактеришу као стагнирајуће, док то у пракси често значи смањење потенцијала за развој и оно најважније - неповерење грађана у процес. Деценијске интеграције без икакве перспективе су јасна слика за обе стране.

ГЛАС: Да ли очекујете да се нешто промијени у спољној политици Анкаре према Москви, али и Вашингтону?

КОВАЧЕВИЋ: Предвиђања су веома тешка, јер Турска покушава да има савршен баланс који не одговара Вашингтону. Ипак, проактивна улога у новим околностима у вези са ратом у Украјини даје Турској простора да има миротворну улогу. Заоштравање односа на релацији Запад - Русија терало би Турску да се определи, али раније споменути оквири у којима је Турска не дозвољавају велика и крајња одступања од НАТО политика.

Ататурк

ГЛАС: Да ли је Ердоган и у коликој мјери одустао од идеја које је својевремено имао творац данашње Турске Кемал Ататурк?

КОВАЧЕВИЋ: Политике два велика турска лидера се разликују у вредносном смислу иако су подршке тим политикама на високом нивоу. Данас се може тврдити да сви они који нису за Ердогана су заправо на идејама и вредностима које је развијао Ататурк. Разлике су видљиве и на симболичком нивоу у политичкој презентацији оба режима, као и крајњим циљевима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.