Цвијановић: Ствари у БиХ несређене у континуитету, незадовољства акумулирана

Срна
Цвијановић: Ствари у БиХ несређене у континуитету, незадовољства акумулирана

БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је у интервјуу Срни да сви воле да причају о БиХ, а мало ко је желио да о њој нешто научи, а поготово анализира, истичући да су ствари у БиХ несређене у континуитету, док су проблеми и незадовољства акумулирани.

На питање како коментарише приступ међународног фактора према БиХ и оптужбе на рачун Републике Српске с обзиром да су посљедња дешавања изазвала велику пажњу и појачан ангажман међународног фактора, те да се углавном Република Српска оптужује за блокаду рада заједничких институција, Цвијановићева је рекла да је окидач за ову кризу Валентин Инцко, а не Република Српска.

-Који год закон да је наметнуо, реакција би била иста. Да не спомињем како су фабриковали извјештаје за Савјет безбједности УН, ширили лажну слику, оптуживали Српску за сваки проблем и настојали на сваки могући начин изоставити одговорност бошњачких политичких партија - подсјетила је предсједник Републике.

Говорећи о томе да ли је икада неки од тих извјештаја говорио о, примјера ради, различитом третману повратничке популације у два ентитета или безбједносним изазовима, Цвијановићева је истакла да нису стигли баш тиме да се баве јер је задатак био да се што више оптужује Република Српска, као и Милорад Додик.

-Да су хтјели да се баве тим питањима онда би морали написати да у већински српским повратничким насељима у ФБиХ још нема струје, воде, асфалта, нити је системски ријешена национална група предмета у школама, а да у бошњачким повратничким насељима у Српској има и струје и воде и асфалта и да је национална група предмета у више од 20 школа уведена још прије 15 година - нагласила је Цвијановићева.

Што се тиче безбједности, додала је она, ту би онда морали рећи да је казна за повратнике са страних ратишта једнака као кад комшији украдеш лубеницу са њиве.

Она је нагласила да би у тим извјештајима морали поменути и ко од сарајевских политичара има какве везе са разним радикалним и екстремистичким организацијама.

На питање зашто је БиХ неспособна да кроз разговор ријеши сопствене проблеме, Цвијановићева је одговорила да разговоре не жели политичко Сарајево.

-Они су годинама охрабривани и подржавани од ОХР-а да не учествују у дијалогу, већ да чекају њихова рјешења, а потом и Уставног суда БиХ, која су договарана са њима и онима који желе централизацију БиХ. Да су пустили да заживи концепт праве координације и хармонизације, кроз то би се ојачало повјерење, којег ни данас нема, и могуће да би се временом домаћи актери и сами договарали шта је економичније, практичније, ефикасније - констатовала је Цвијановићева.

А говорећи о томе кога би означила као највећег кривца за овакво стање у БиХ, предсједник Републике је нагласила да је главни разлог за општи неуспјех то што је концепт мултиетничности тешко злоупотријебљен од СДА, али и других бошњачких партија.

-То се види у скоро свим елементима функционисања система. На дјелу је општа приватизација функција и узурпација туђих права. Крените од стања у институцијама БиХ и све ће вам бити јасно. Води се нека инвазивна политика, а БиХ руше они који причају да је чувају. Министри, попут Бисере Турковић, приликом посјета страним земљама заобилази амбасадоре БиХ који тамо службују, ако су Срби, а састанке заказују преко страних амбасада у Сарајеву. И каква је то онда држава и како је то они чувају? А министар одбране, не поштујући закон и процедуре, сам откаже војну вјежбу са Србијом, тобоже због вируса корона, а у истом периоду реализује се вјежба са неким другим оружаним снагама. Погледате онда шта је све узето од Српске, а било јој дато Уставом, и шта сте на крају добили. Да је све скупље, мање ефикасно, а неповјерење све веће - појаснила је Цвијановићева.

Онда, каже предсједник Републике, погледате да се Хрвати боре за легитимно представљање које им је дато Дејтоном, али га не остварују, па се онда сви са стране сјате у БиХ да се нађе рјешење.

-Погледате мало по регији и видите да је БиХ свађалачка земља и то управо због политичког Сарајева које би да бира лидере и политику по комшилуку. Онда се кука како нема инвестиција, а блокирају инвестиције у Републици Српској јер се реализују са Србијом. Хтјели су блокирати и у земљама окружења. Кад Србија инвестира онда у Сарајеву хистеришу како Србија преко инвестиција шири свој утицај у регији. Па, ко брани БиХ да инвестира? Сви причају о економском повезивању регије, и то ваља свима, само не ваља политичком Сарајеву. Како да успије таква земља? - упитала је Цвијановићева.

Упитана како гледа на различите поруке страних представника који су током актуелне кризе долазили у БиХ а које иду од тога да се неће дозволити рушење досадашњих достигнућа, преко пријетњи да нема чланства у ЕУ ако БиХ не буде грађанска, па све до пријетњи санкцијама, Цвијановићева је одговорила да не види да је иједна од тих тврдњи од помоћи БиХ.

-Шта су наша достигнућа ако бошњачки политичари, примјера ради, пишу писма по бијелом свијету у име институције у којој сједе, а немају за то сагласност и других који исто тако сједе у тој институцији. То није достигнуће, то је превара. Да ли је достигнуће да министар иностраних послова заобилази амбасадоре БиХ ако су Срби или ако врши радње за које је није овластило Предсједништво БиХ које је по Уставу надлежно за спољну политику? Ни то није достигнуће, већ је манипулација и непоштовање Устава. Да ли је достигнуће да министар одбране крши закон? Или је достигнуће да вам ОХР наметне закон, супротно европским принципима, јер је то посао демократских институција и њихово је право да одлучују о времену када то раде, а онда сви глумимо да смо на европском путу? Да ли је достигнуће да вам 26 година након рата у Уставном суду БиХ сједе стране судије од којих су неки у мемоарима писали да су прије одлучивања морали консултовати ОХР, а други нису ни знали о чему гласају већ су се само распитивали како треба гласати - нагласила је Цвијановићева.

Она је упитала и да ли је достигнуће да и поред доказа бошњачки ратни злочинци ходају на слободи или је достигнуће да се реформом сматра само кад се нешто пребаци са ентитетског нивоа на ниво заједничких институција, а небитно што тиме добијете горе стање.

Што се тиче санкција, предсједник Републике је рекла да неће на то да троши ријечи, јер оне нити су помагале, нити ће помоћи и само то жели рећи.

-Међутим, занимљива је та теза о грађанској БиХ и ЕУ. О томе каква је БиХ, треба да одлучују њени грађани. Осим тога, заштита колективитета је присутна и у децентрализованим земљама ЕУ, додуше, на различите начине. Вољела бих чути да ли је, рецимо, Фламанцима и Валонцима неважно што су то што јесу. У Сјеверној Македонији нема Републике Српске која брани своје надлежности, ни Хрвата који се боре за легитимно представљање. Испоштовали су све што је од њих тражено, укључујући и промјену назива државе, па већ 16 година од добијеног статуса кандидата чекају датум за преговоре -, нагласила је Цвијановићева.

На питање какве су онда шансе за БиХ у процесу европских интеграција, Цвијановићева је рекла, нажалост, мршаве.

-Прво, сама чињеница да имате ОХР умањује видљивост ЕУ, а државу чини, у погледу политичких и демократских критеријума за чланство, неподобном за тај процес јер он захтијева искључиво ангажман демократски изабраних институција и потпуно власништво над процесом. Ту су и стране судије у Уставном суду БиХ који се политички одржавају у систему да би мијењали, умјесто штитили Устав и уставност, и ту већ видите огромну девијацију. Такође, БиХ не показује спремност да користи регионалну економску матрицу и противи се таквим иницијативама, а то би користило за испуњавање економских критеријума за чланство у оквиру којих морате развити способност да издржите конкурентски притисак на тржисту. Тај регионални оквир, уз повољности унапријеђене регионалне и локалне инфраструктуре, био би добра вјежба или припрема за ЕУ, али и за нас саме, без обзира на ЕУ, али БиХ је ту неактивна - нагласила је предсједник Српске.

Кад томе додате и чињеницу да имате неколико земаља ЕУ које се противе даљем проширењу и склоније су идеји неког посебног партнерства, каже Цвијановићева, па још узмете у обзир мигрантску кризу која годинама траје, чињеницу да се десио Брегзит, да поједине владе држава чланица имају врло супротстављене ставове према Бриселу о важним питањима, онда смо ту гдје смо.

-Што се тиче БиХ, ту је требало пажљивије дефинисати приоритете, односно захтјеве, а онда извршити градацију у оквиру 14 приоритета да се зна колико и који од њих су кључни за коју фазу. Рецимо, један сет питања за добијање кандидатског статуса, а други да се везују за добијање датума за преговоре, а најтежи дио од неких два до три питања да се рјешавају након тога. Овако рећи како се очекује напредак у свих 14 да би се обезбиједило неко кретање је лош приступ. А, кад вам онда још неко поручи - заборавите да сте Срби, Хрвати и Бошњаци, а сва крупна питања се овдје и дешавају на том плану, онда је то више порука о ЕУ, него о нама. Ваљда би стимулативна порука била - и Срби и Хрвати и Бошњаци у БиХ који се договарају, функционишу и рјешавају своје проблеме, и добро сарађују са својим окружењем, добро су дошли у ЕУ - појаснила је Цвијановићева.

БиХ давно требало демилитаризовати

На питање како коментарише посљедњу одлуку Уставног суда којом се припадницима Оружаних снага БиХ омогућује ношење браде, предсједник Српске је у интервјуу Срни рекла да се и захтјев Бакира Изетбеговића и одлука Уставног суда БиХ уклапају у прављење амбијента и концепта на који годинама упозоравамо.

-Ако у Оружаним снагама, које су прављене да би биле мултиетничке, треба тежити за истицањем вјерске припадности и подводити то под заштиту људских и вјерских права, онда је концепт пропао. Ово што се данас дешава изгледа превише удаљено од оних објашњења која су пратила реформу одбране, да би се од некада зараћених страна и војски формирале заједничке оружане снаге и умјесто система регрутације увео професионални састав - истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, концепт Бакира Изетбеговића, који је одлучио да од професионалне прави вјерску војску, наићи на отпор друга два народа и да неће ни опстати као професионалне мултиетничке оружане снаге.

-БиХ је давно требало демилитаризовати - поручила је Цвијановићева у интервјуу Срни.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана